Власаче, село у требињским брдима, још једном су доказале да су престоница саборовања у српској Херцеговини. Више од 250 људи пристиглих са разних страна хумске земље имало је прилику да ужива на трећем сијелу “Сачувајмо обичај – Сачувајмо завичај”

Треће и највеће сијело у Власачама окупило је велики број Херцеговаца који су са разних страна пристигли на традиционално дружење. Колико је ово саборовање значајно показали су и гости из Билеће КУД „Војвода Влатко Вуковић“ који су  престижну манифестацију 18. Сабор гуслара Херцеговине  у Билећи помјерили за  претходни дан (11. март) да би могли да стигну и својим присуством увеличају скуп у парохијском дому на Петковици.

Прије почетка програма свештеник Никола Јанковић одржао је литургију под ведрим небом.

Потом је на импровизованој бини парохијског дома госте поздравио домаћин сијела Перо Вуковић.
– Овдје код цркве Свете Петке у нашем парохијском дому по трећи пут заредом окупљамо се на завичајном сијелу које полако заузима значајно мјесто на културној мапи нашег града и Херцеговине.

Потом је услиједио гусларски поздрав Добра Бодироге.

Како је то и ред и обичај у оваквим приликама, скуп је благословио мјесни парох Никола Јанковић.

Увод у богат програм започели су домаћи извођачи, па се публици стиховима шаљиве ловачке пјесме представила мала Лара Кокић, да би потом спонтано оформљена група Власачана запјевала.

Као већ редовни гост међу Власачанима бивши предсједник општине Требиње и пјесник Божидар Вучуревић је на својствен начин испричао анегдоте из Херцеговине.

Нема сијела без здравице, па је гостима наздравио Драган Мијановић.

Власаче су ове ноћи биле срце Херцеговине, ориле су се пјесме пјевачких група КУД “Тешан Подруговић” из Гацка, КУД “Војвода Влатко Вуковић” из Билеће, групе “Невесињски звуци”, као и мушке пјевачке групе из Љубомира.

Потом су се чуле струне Љубише Милојевића и Бранка Милићевића, гуслара КУД „Влатка Вуковића“ из Билеће.
Поздрав домаћинима из Поповог поља донијела је мушка пјевачка група “Чувари традиције”.

Да без гусала разговора нема потврдио је талентовани гатачки гуслар Радан Бјелоглав, члан КУД “Тешан Подруговић”.
Слику братске љубави и слоге упутили су на крају сви учесници програма предвођени гусларским шампионом Војином Тепавчевићем.

Црква Свете Петке у Власачама стара најмање 160 година

Власаче су село од Требиња удаљено 16 километара. Смјештено је на 620 до 680 метара надморске висине у присоју Сталовите греде.
Селом доминира кућа Драшковића. Сва је од тесаног камена, а изграђена је прије нешто мање од сто година.
Кишницом се снабдијева из каменица, локви (Близимуља и Локва) и чатрња којих има 11. На западној страни од Парохијског дома, на неких 50 метара од њега, налази се на Брезачком долу локва. Служила је за појење стоке, прање одјеће, а мјештани казују да су се некада у њој учили и пливати.
Брда која припадају селу су: Мала Стражица, Мужице, Воћине, Криводола, Кобиље брдо или Кобиља глава (882 м), Врања пећ (812 м) Јаворак (936 м) који припада и селу Јањач, Осоје, Расовац и друга.
У селу су живјеле двије врло старе српске породице: Драшковић (двије куће) и Грујичић (једна кућа). У Власачама је живјела и породица Вуковић (три куће). Вуковићи су из села Јањач, а у Власаче је прешао први Трифко око 1830. године на читлук. А некада су у селу живјели и Грозданићи, који су обамрли.
Драшковићи су били позната трговачка породица у Дубровнику у којем је имала и некретнине.
Сјевероисточно од села, а крај пута који води за Љубиње, налази се црква Свете Петке – Параскеве (Св. Петка на грчком Параскева), у народу позната као Петковица. Налази се на око 711 мнв. Црква је неколико пута рушена и обнављана, а зна се да потиче из турског времена, јер ју је 1857. године регистровао руски научник Александар Гиљфердинг, приликом пропутовања кроз Херцеговину.
Црква је више пута обнављана. Године 1994. цркву је освештао владика Атанасије Јевтић. Црква је добијала значајне поклоне од приложника, и то већином имућнијих мјештана и исељеника. Тако је 1924. године Јоле Драшковић поклонио звоно.
На сеоском гробљу осим породица Вуковић, Грујичић и Драшковић налазе се и гробови Кокића који живе на Беговић кули.
Тридесет метара од западног зида гробља налази се Парохијски дом. Изградњу овог дома су помогли Епархија захумско–херцеговачка и приморска и Општина Требиње, као и поједини донатори и мјештани села Власача. Градња дома је почела 2007, а завршена 2010. године.

(Из текста мр Рајка Танасијевића) 

Током вечери прочитано је и поздравно писмо комшије, поријеклом са Загоре, Рајка Танасијевића, секретара СКПД “Просвјета” из Требиња.

– Све одлуке у животу доносимо на основу својих потреба, жеља, често и сплета околности. Човјек не може бирати гдје ће се родити. Завичај је тај који бира свакога од нас. Љубав према родној груди носимо свуда гдје нас судбина одведе. Благодети завичаја, коријени, успомене, мајчина љубав, гробови предака је оно што никоме од нас не да за право да икада заборавимо – прокометарисао је за Слободну Херцеговину Перо Вуковић видно задовољан што је међу бројним гостима ове године био присутан велики број младих људи.

Херцеговачком сабору у Власачама присуствовали су многи угледни појединци из друштвеног и политичког живота: народни посланик у Скупштини РС Лука Петровић, замјеник градоначелника Требиња Неђо Ћебеџија, одборници у Скупштини Требиња Зоран Анђушић и Љубиша Крунић, финансијски директор Електропривреде РС Благоје Шупић, предсједник Друштва српских домаћина Миленко Кукурић…

Чувари традиције: Драгомир Драшковић са Ђорђом и Ранком Петровић

Као и прошле године Херцег ТВ је била на лицу мјеста да испрати треће сијело у Власачама. Наредних дана биће емитована репортажа са овог догађаја.

Слађана Шошо