Седмо Невесињско сијело одржано је традиционално треће фебруарске суботе у сали ресторана центра “Сава” и без сумње је најмасовнији скуп Невесињаца у Београду до сада

Препун паркинг центра Сава наговјестио је да се те вечери дешава нешто изузетно. Неки су кренули на концерт групе “Легенде” али дефинитивно бољи избор направило је више од 500 људи који су дошли на најбројније саборовање Невесињаца и њихових пријатеља.

Некад је портал Слободна Херцеговина на мети критика због тврдњи да је тек завршено херцеговачко сијело најбоље или највеће до сада, међутим, чињенице говоре да сваким скупом Херцеговаца ниво саборовања расте, а то сигурно можемо да потврдимо и након седмог сијела Невесињаца.

У посљедња два мјесеца ово је био пети велики херцеговачки скуп (Требињци- 5. 12 , Билећани -12.12, Нови Сад -13. јануар, Гачани – 14.2), а први пут од Херцеговачке академије одржане у јуну прошле године, најављен долазак преосвештеног владике Григорија дало је додатно интересовање и посебан свечарски карактер ове вечери.
Програм је започео гангама у извођењу пјевачке групе “Невесиње”.

Начелник општине Невесиње Момчило Шиљеговић са невесињским борцима

Госте је у име домаћина поздравио овогодишњи домаћин, др Трифко Брењо.
– Бити домаћин сијела заиста је велика част, али ја бих хтио да сви вечерас будемо домаћини и да се сви осјећамо као да смо код своје куће. нека нам свима вечерас овдје буде Невесиње.

Домаћин сијела, др Трифко Брењо: Ко не поштује претке, не може му ни потомство бити сретно!

Колико су Невесињци поносни на свој завичај потврдио је домаћин овог сијела чије је поријекло из села Оџак које се налази на седмом километру од Невесиња идући југоисточно према Дивину и Билећи.

– Још од хајдучких времена било је увијек часно носити име Невесињац.  Невесињског човјека краси храброст чојство слободољубивост, поштење. оштроумност, истинољубље, честита људска душа. Никада ни пред ким нисмо стали, нити поклекли, одлазили смо у бијели свијет и успијевали, памтили и враћали се родном крају, поштовали и не заборављали. Преци су нам оставили пуно тога лијепог да су нас још више обавезали да и ми нашим потомцима учинимо исто. Ко не поштује претке, не може му ни потомство бити сретно!  – рекао је др Брењо.

Преосвештени владика Григорије веома се бираним ријечима обратио Невесињцима не кријући да према њима гаји посебне емоције.
– Не треба да гријешимо душу, звали су нас и Требињци и Гачани и Билећани,  али једино кад не можемо да се не одазовемо је кад зову Невесињци. Зато што је Невесиње наш Пијемонт херцеговачки и српски, али и зато што је Невесиње сачувало највише од онога што је образ и душа нашег народа – рекао је владика Григорије и додао:
– Данас су људи постали окрутни, али окрутност и зло никада неће побиједити доброту и благост. Зато Невесињци увијек побјеђују добротом и благошћу и сви говоре о тој чувеној невесињској храбрости. Али храбар је само онај човјек који је добар. Зао човјек је храбар само док му се неко не испријечи на путу. Добар човјек је храбар увијек, поготово кад га неко нападне. Сви кажу да су Невесињци храбри, али ја желим да нагласим да су Невесињци добри и благи и то је оно што је наша највећа снага, закључио је епископ ЗХиП.

Потом се обратио  начелник општине Невесиње Момчило Шиљеговић, који је уз кратку ретроспективу дешавања,  поздравио Невесињце најављујући вишедеценијски подухват и градњу система хидроелектрана  “Горњих хоризоната” који би могао да донесе потпуни препород не само Невесиња него и цијеле Херцеговине.

Уиграни водитељски пар Снежана Лукић и Миливоје Бештић подсјетили су присутне  да је Невесињска гимназија обележила пола века постојања, као и да је тим поводом издата богато илустрована монографија која садржи више од 7000 имена ученика од којих су многи направили велике каријере.

Монографија „Невесињска гимназија“ и лист Савеза Срба из Региона „Српско коло“ побудили највеће интересовање 
присутних

Годину за нама обиљежиле су двије Невесињке. Сликарка Биљана Ристић насликала је 21 портрет јунака Невесињске пушке на камену  са Морина, најадекватнијем носиоцу слике.

Миле Шапић, Јелица Унковић, Љуба Манасијевић, Наташа Глигорић, сликарка Биљана Ристић и Миодраг Линта, 
предсједник Савеза Срба из региона

Одлучила се да наслика Невесињске хероје,  јер су имали мисију да уједине српске земље. Њена мисија је успјела јер је са овом изложбом прошла од Суботице, Панчева, Новог Сада, Београда, до Невесиња  гдје је заплакала, јер је свој сан донела на своје огњиште.

Весна Капор са супругом

Друга Невесињка, Весна Капор је за књигу „По сећању се хода као по месечини“ издавачке куће Агора, добила награду Милош Црњански, као и награду „Лаза Костић“. Весна је одржала неколико промоција у Невесињу и Београду  на којима је истакла суштину живота у преплетају садашњости и сећањима на детињство, сивих ратних година које бисмо најрадије заборавили, али се изнова њима враћамо.

Присутни су могли да уживају у пјесми женске пјевачке групе Мокрањац коју чине: Јелена Анђелковић, Мирка Кешељ, Милица Радић и Јована Иванишевић.

Након тога је легендарна глумица Јелена Жигон казивала стихове пјесме “Херцеговина”.

др Ђорђе Кљајић

Домаћин сијела позвао је и угледне домаћине из Невесиња. Присутни су дуго поздрављали хирурга невесињске болнице др Ђорђе Кљајић који је по свом хуманом раду веома поштован у свом граду.

Домаћин за примјер: Анто Шиповац

Прави примјер слоге представља домаћинство Шиповаца, а на сијелу је био Анто који живи у породичној заједници  са два брата. Заједно имају 10 дјеце. Вриједна браћа имају чак 200 музних крава намјеравају да једног дана отворе погородичну мљекару.

Због обавеза изостао је трећи домаћин воћар Миле Куљић, ао његовом воћњаку већ се прочуло и ван Херцеговине.

Гуслар Милош Паровић нас је подсјетио на Невесињску пушку.

Пјесник Божидар Глоговац пренео је поздраве од стране братског Удружења Требињаца “Јован Дучић” у Београду и казивао стихове своје нове пјесме “Двије ћуприје” у којој говори о народном трибуну Божидару Вучуревићу и ратном команданту Новици Гушићу који су сачували Херцеговину.

Душан са својом баком

Удружење Невесињаца наградило је најмлађег учесника сијела Душана Чабрила поклон пакетом  “Сент џорџ”. Он иако има шест година заправо је био присутан на свих седам невесињских сијела. И кад је мајка Миланка била у другом стању Душан је био међу Невесињцима.  Душанов ђед Весо рођен је у селу Хумчани, сада сви живе у Београду.

Појац Љуба Манасијевић запевао је песму “Востани Сербие”, а након њега гостима се као здравичар обратио угледни адвокат Обрад Пашајлић из Пожаревца.

Здравичар: Обрад Пашајлић, адвокат из Пожаревца

Већ по традицији, свештеник Милован Глоговац је у правој молитвеној тишини изговорио “Оче наш”.

Због бројних обавеза владика Григорије је прије вечере морао да крене

Након вечере присутне је до суза насмејавао легендарни афористичар Митар Ђерић Лаки.

Пуно смијеха на озбиљне теме: Митар Ђерић Лаки

У богатој томболи подијељене су вриједне награде: гусле су завршиле у Дувну, викенд за двије особе добио је Жељко Вукајловић, који је за ово сијело стигао чак из Штутгарта.

Дошао из Штутгарта на сусрет са својима: Жељко Вукајловић

 Подијељени су пршут, сир торотан, 10 кг сардине, поклони “Сент Џорџа”, као и књиге Велибора Шиповца, Светка Ковача, Весне Капор, наслови издавачке књиге “Алгоритам”…

Момчило Шиљеговић, начелник општине Невесиње са председником Савеза Срба из региона Мидорагом Линтом, Светозаром Црногорцем (доњи ред,), Миленком Јахурон и Војом Бабићем

На сваком столу били су постављени  флајери  са кратким описом за помоћ у обнови Саборне цркве у Невесињу, која је знатно је оштећена и неминовно су потребни радови на санацији. Био је изложен и велики број књига, а најтраженија је била монографија Невесинњске гимназије и „Српско коло“ једини лист у Србији писан ијекавицом.

Позивамо све Невесињце и Херцеговце да помогну обнову овог храма, а више информација могу да нађу на сајту Удружења Невесињаца у Београду.

Икона Богородице Тројеручице

ДА СЕ ДОБРО ДОБРИМ ВРАТИ: Обрад Пашајлић са супругом и кћерком Јеленом

Обрад Пашајлић, адвокат из Пожаревца, који је био и здравичар на овој вечери, као поклон за томболу,  даровао је икону Богородице Тројеручице са жељом да краси дом и молитвено заступа пред Господом породицу срећном добитнику.  Дародавац од 1994. године ради као  адвокат у Пожаревцу, а од пре две године са њим ради и кћерка Јелена, па спој искуства и младости краси рад ове канцеларије. Пре факултета Обрад је завршио средњу богословску школу, па отуда и овакав поклон за срећног добитника.
Прст судбине или чиста срећа хтјела је да срећни добитник буде ваш извештач. И овим путем се у име своје породице захваљујем Обраду Пашајлићу са жељом да  њега и његову породицу прати свако добро.

Међу бројним угледним званицама били су присутни председник Савеза Срба из региона Мидораг Линта, Миле Шапић, као и представници бројних херцеговачких удружења у Србији.  Незаборавну атмосферу направио је опознати новосадски бенд „Анђин сан“.

Наредно херцеговачко окуипљање заказано је за 5. март у Зрењанину, када ће се обиљежити и 70 година од колонизације овог дијела Баната.