Великан класичне музике, њемачки композитор Јохан Себастијан Бах, скоро три вијека након смрти један је од најслушанијих и најпоштованијих умјетника.
 
Од његовог одласка недавно је обиљежено 270 година, а модерно доба и савремене технологије које нам на свој начин олакшавају приступ музици - онлајн платформе за слушање музике, показују да је он у данашњем добу, у ствари, популаран извођач звијезда из другог времена чији одсјај је и данас снажан, што највише показује његову свевременост, на коју, сасвим сигурно, Бах у 17. и 18. вијеку није могао да рачуна.

У времену када музику не можемо више да слушамо уживо, дашку класике враћамо се преко грамофона, како то многи и данас чине или преко онлајн платофми које нуде безброј мелодија из цијелог свијета, а самим тим и читав опус Баха у извођењима различитих умјетника.

Годишњица Бахове смрти била је повод да некога од извођача и музичара питамо зашто баш воле Баха и зашто воле да га изводе, те смо тако о Баховом стварању поразговарали са виолинисткињом Лидијом Бојиновић из Бањалуке. Као једна од припадница млађе генерације музичара које је изњедрила Академија умјетности Универзитета у Бањалуци, Бојиновићева је истакла да је Бах један од највећих из неколико разлога.

- Његова су дјела посебна по својој интелектуалној дубини, техничкој захтјевности и умјетничкој љепоти, те су због тога била надахнуће скоро свим композиторима европске традиције. Његова дјела врло радо слушам и изводим јер су и у вријеме када су писана и сада, два и по вијека касније, дјела врхунске умјетности која су слушана и цијењена у цијелом свијету - рекла је Бојиновићева за Глас Српске.

Бах је и данас обожаван због музике коју је створио и која у сваком времену, чини се, одушевљава људе цијелог свијета.

- Бах је у музици симбол љепоте, чистоте, истовремене једноставности и комплексности, како у нотном запису, тако и у начину извођења, а и у схватању и репродукцији дубљег смисла те музике. Он је композитор са посебним сензибилитетом, а његова вјештина компоновања и грађења полифоније (вишегласја) је ненадмашна, те служи као теоретска основа и као музичка инспирација и данас - додаје Бојиновићева.

Ове године обиљежено је и 335 година од његовог рођења. Бах је, осим што је био композитор, био и оргуљаш и чембалиста. Потекао је из знамените породице, која је изродила многе значајне композиторе и извођаче.

- Мени су посебно драга дјела писана за соло виолину (сонате и партите), те клавирске инвенције и фуге. Имам осјећај да се баш у тим дјелима може видјети уједно сва вјештина извођача, али и врхунска вјештина Јохана Себастијана Баха као композитора, инструменталисте и познаваоца музичких инструмената и свих њихових специфичности и могућности - закључује она.

Бах је данас, осим за слушаоце, један од омиљених и најзначајнијих композитора за рок и џез музичаре, јер и данас остају очарани његовим безвременим мелодијама.

Творац је дјела која су означила барок као период у музици, а у њима је објединио различите традиције, прије свега традиције протестантских хорова различитих школа. Полифони стил касне ренесансе довео је до савршенства, а бавио се скоро свим жанровима умјетности осим опером. Свирао је оргуље, клавир, виолину, виолу, био један од пјевача у хоровима, диригент, учитељ и црквени музичар (био је и изразито религиозан и духован).

У 17. и 18. вијеку када је живио, његове композиције биле су мање популарне од оних које је створио Хендл или Телеман. За живота се борио за своје мјесто, након смрти заборављен, у 19. вијеку је поново уздигнут на пиједестал свјетске музике и враћен из заборава. Од тада до данас остао је ту, гдје и заслужује да буде, високо на свим умјетничким љествама свијета. Његов опус истражен и документован, све о дјелима и каријери остало је познато, само он као личност није, али његова музика и данас проговара више него све ријечи.

Бах је написао више од 1.000 дјела, а међу најпознатијима су вокалне и инструменталне композиције у подједнаком броју. Бахове сачуване вокалне композиције састоје се из 525 дела, од којих су 482 сачувана у цјелини, а што се инструменталних дјела тиче, постоје укупно 494 дјела сачувана у цјелини. Од тих издвајају се 227 дјела за оргуље, 189 за чембало, 20 за соло инструменте, 16 за камерни оркестар, 30 оркестарских и 18 без одређеног инструмента. Бахова дјела имају одређену категоризацију и каталог према којем бивају прегледана.

Међу Баховим најпознатијим дјелима су: "Пасија по Јовану", "Пасија по Матеју", "Божићни ораторијум", "Голдберг варијације", "Шест Бранденбуршких концерата", "Три виолинска концерта" и многа друга.

Биографија

Од 1950. до 2007, Бахов институт у Гетингену и Бахова архива у Лајпцигу бавили су се објављивањем новог, комплетног издања Бахових дјела. Сакупљено је око 1.000 ставки, а музиколог Кристоф Волф који се бавио Баховом биографијом није могао да попуни све непознанице о томе какав је Бах био. Поједини дијелови о Баховој личности и карактеру су и данас потпуно непознати. У појединим изворима, Баха су описивали као тврдоглавог и шаљивог човјека, који се читав живот борио за своје мјесто и посветио себе музици.

Кантате и пасије

Након поновног откривања његове музике у 19. вијеку, биограф Јохан Николаус Форкел, који је 1802. године написао његову прву биографију, те га поново уздигао, а касније је постао национални херој, уздигнут на Олимп јер је био виртуоз на клавиру, посвећен раду.

Композитор Феликс Менделсон Бартолди је тек 1829. открио Бахову сакралну музику, укључујући Бахове кантате, пасије и ораторијуме компоноване за широку употребу.