Снимање играног филма "Кошаре", посвећеног борбама Војске Југославије против припадника терористичке ОВК на истоименој караули на југословенско-албанској граници током НАТО бомбардовања 1999. године, почеће 28. јуна, најавила је данас филмска екипа.

Режисер Балша Ђого рекао је на конференцији за новинаре да се премијера филма, који ће бити рађен на основу свједочења војника који су учествовали у борбама, очекује у фебруару наредне године.

- Постоје филмови и серије које је немогуће снимити без помоћи државе и овакав војни филм је немогуће снимити без помоћи државе и војске - истакао је Ђого.

Он је навео да главни ток приче прати војнике који су 1998. године дошли на служење војног рока.

Предсједник Управног одбора Филмског центра Србије Јелена Триван оцијенила је да ће то бити велики и озбиљан филм и да ће захтијевати много локација, као и помоћ Војске, те глумце са албанског говорног подручја.

Триванова је најавила да ће се снимати и филм о бомбардовању СР Југославије 1999. године, као и о прогону српског становништва из Хрватске у војно-полицијској акцији "Олуја".

Глумац Светозар Цветковић рекао је да филм "Кошаре" треба да прикаже људе који су покушали да одбране "оно што је наше".

Он је нагласио да треба приказати људе који су носили искрену љубав према својој земљи, народу и онима који их чекају код куће.

Глумац Виктор Савић рекао је да му је част да учествује у пројекту од националног значаја и да познаје свјесност и националну будност режисера.

На Велики петак, 9. априла 1999. године, удружене снаге терористичке ОВК, регуларне војске Албаније и НАТО-а предвођеног Американцима, који су давали ваздушну подршку, покренуле су велику офанзиву на караулу Кошаре, на граници тадашње СРЈ и Албаније.

Непријатељ је био вишеструко надмоћнији, па се нешто више од 1.000 српских војника бранило од напада непријатеља, који је бројио између 5.000 и 6.000 Албанаца.

Највећи дио српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су у просјеку имали између 19 година и 20 година, а борили су се и Срби добровољци из иностранства и Козаци.

Погинуло је 108 српских војника, од којих 18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста и 24 добровољца, међу којима и један руски добровољац.

Српска војска је одолијевала нападима све до 14. јуна 1999. године, када се по Кумановском споразуму повукла са Косова и Метохије.