Српски народни календар представља скуп неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима.

Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве, али се разликује по томе што су измењена имена празника, дата су им специфична обележја, месеци су названи старословенским именима и дата су им посебна тумачења и начини израчунавања.

Као званични српски календар уводи га Свети Сава у 13. веку и користи се све до 19. века.

До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по српском календару.

Према српском календару, година се дели на лето и зиму.

Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра.

Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, то су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром, када се мењају енергије.

То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклапају са електромагнетним променама Сунца.

Правила Сунца

– По српском календару, Сунце је лице које служи за датирање многих природних појава, као што је на пример Преображење, 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора, знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”?

Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте – истиче Стеванчевић.

Нови календар

Неки мисле да су Срби напустили овај календар, крајем 17. века, а други почетком 19. века.

 – Моја теза је да су Срби узели јулијански календар крајем 17. века под притиском Аустрије.

Да би Србима у Војној крајини дали права која су тражили, услов је био прихватање јулијанског календара.

Доказ да се „календарско питање“ користило за политичке уцене налази се у указу руског цара Петра Великог, који је такође прихватио нови календар из политичких разлога – објашњава Антонић.

Уласком у Краљевину СХС 1919. године, Срби су прихватили грегоријански календар, назван тако по папи Гргуру 13-ом, који је одлучио да после четвртка 5. октобра 1582. године сване петак 15. октобар.

Тако је надокнађено 10 дана заостатка који је имао грегоријански календар у односу на јулијански.

Због несавршености календара, та се разлика до повећала на 13 дана.

СПЦ се и данас служи јулијанским календаром који је урадио астроном Сосиген, астролог египатске владарке Клеопатре.

У Цезарову част назван је јулијански и од тада година почиње 1. јануара уместо 25. марта.

ЈУЛИЈАНСКА НОВА ГОДИНА

Иако је одавно опште прихваћено рачунање времена по грегоријанском календару, православци у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској, Македонији, Русији и многим другим земљама не пропуштају прилику да прославе и јулијанску Нову годину.

Јулијанска Нова година, православна Нова година, стара Нова година, али код нас најпознатија као Српска Нова година или народски речено „наша Нова година“.

Мање је познато да је Српска Нова година настала и слављена у жељи да се сачува српски идентитет, пре свега у време комунизма када је важила и наредба да кафане 13. јануара могу да раде само до 22 сата.

Сумњиви су били чак и они који су тог дана славили рођендан.

Али и поред многих забрана, Срби су наставили да славе Нову годину у поноћ 13. на 14. јануар, па ће се тако и вечерас певати и радовати у домовима, кафанама, али и на бројним трговима широм земље.