Замјеник градоначелника Београда Горан Весић најавио је на промоцији књиге "Најлепше приче Моме Капора", која је поводом десет година од смрти великог писца и сликара уприличена у просторијама општине Врачар, реализацију оснивања задужбине познатог писца.
 

Приређена је и изложба слика и цртежа, а о великану су говорили и предсједник општине Врачар Милан Недељковић, као и супруга и оснивач Задужбине "Момо Капор" Љиљана Капор.

Весић је најавио да ће се у реализацију оснивања задужбине кренути већ 15. марта.

- Постоји зграда коју користи Градско зеленило у Карађорђевом парку. Данас сам потписао рjешење о исељавању Градског зеленила и они су добили други простор. Ми ћемо 15. марта преузети тај објекат као Град Београд и урадити пројекат реконструкције те зградице, гдjе ће бити задужбина Моме Капора - истакао је Весић.

Према његовим речима, не постоји боље мјесто за то, јер је Момо Капор на Врачару живео и провео већи дио живота, јавља РТС.

- Намjена тог простора, након реконструкције јесте за одржавање изложби и књижевних вечери. Све оно што би Капор радио данас, да је са нама. То ће бити мjесто гдjе ће млади писци, сликари и умjетници моћи да излажу и да покажу шта знају - додао је Весић и нагласио да је Момо Капор то заслужио.

Промоцији књиге су присуствовали и о Момином раду говорили и његови пријатељи Рада Ђуричин, Вјера Мујовић, Марина Рајевић Савић, Мирјана Бобић Мојсиловић, Александар Ђуричић, Тања Бошковић...

Током промоције посјетиоци су имали прилику да погледају и филм о Моми Капору аутора Тање Петернек Алексић.

Сликар и писац Момо Капор био је један од најцјењенијих протагониста београдске приповједачке школе.

По образовању академски сликар, завршио је београдску Ликовну академију у класи професора Недељка Гвозденовића, а у књижевни живот главног града ушао је почетком шездесетих година прошлог века.

Од тада је објавио више од педесет књига, а осим романа и прича писао је и драме, путописе, есејистичку прозу и бавио се илустрацијом. Његове књиге су преведене на многе свјетске језике. "Провинцијалац", "Фолиранти", "Белешке једне Ане", "Уна", "Зелена чоја Монтенегра"...

Био је дугогодишњи новинар-колумниста водећих београдских листова. Његов опус употпуњује двадесетак изведених радио, ТВ и позоришних драма, као и неколико филмских сценарија.

По његовим књигама снимљено је неколико играних филмова, а и сам је био сценариста многих филмских и телевизијских пројеката.

Током живота потврдио је своје припадање српском књижевном корпусу и био је драгоцјени хроничар збивања која су пратила његов народ.

Био је редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.