Народна библиотека  „Владимир Гаћиновић“, смјештена у самом центру Билеће, једна је од најстаријих институција ове врсте на нашим просторима,  а и шире. Ова установа, од највећег је значаја за развој културе и љубави према писаној ријечи код  становника Билеће.  

Зграду библиотеке чија је  предња фасада неуобичајена за ово поднебље полако нагриза „зуб времена“.  Иако се запослени труде, да овој лијепој грађевини разним декорацијама уљепшају изглед, овој згради потребно је реновирање. О старости зградe свједочи и чињеница да је уврштена   у „Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа“.

„Од 1965. године нису вршена ни  реновирања,  ни дограђивања нити поправке на згради, изузев неких ситних ствари које је Библиотека могла да приушти из свог скромног буџета. Замијењени су олуци, неке поломљене цигле, неколико прозора на спрату који су прокишњавали и због којих се у просторије библиотеке увлачила влага, затим адаптирање читаонице и магацинског простора. Реконструкција Библиотеке је заиста једно горуће питање које би се требало што прије ријешити“, каже директор Библиотеке Ирена Дунђер.

Институт за грађевинарство из Требиња урадио је пројекат за реновирање и адаптацију зграде у вриједности од око 500.000 КМ. Та адаптација подразумијева велике грађевинске радове јер је зграда у лошем стању. Пројектом је предвиђена  адаптација цијеле зграде: постојећих просторија, као и спрата, поткровља и подрума у коме би била смјештена и котловница која би гријала просторије Библиотеке.

„Оно што би Библиотека добила првенствено је искористиви простор, посебно одвојена одјељења: позајмно, дјечије, стручно, легат, као и најважније одјељење сваке библиотеке- завичајно које чува сву грађу која се односи на овај град, све писце који потичу из њега, као и сва издања која су објављена у Билећи. Дакле, то је културно и духовно благо читавог града и оно заиста заслужује да има одговарајући смјештај. Осим тога добили бисмо и пригодан простор за одржавање разних манифестација које Библиотека организује: промоција, књижевних вечери, изложби, разних радионица и предавања, за шта сада углавном користимо просторије Дома културе „Јевто Дедијер“ које су прилично неусловне јер су зими врло хладне а љети несношљиво вруће“, појашњава Ирена Дунђер.

Општина Билећа је још у јуну прошле године упутила захтјев Влади Републике Српске да са овим пројектом конкурише према Влади Републике Србије.

„Приликом посјете Билећи  предсједник Владе Радован  Вишковић  рекао је    да ће Влада Републике Српске озбиљно размотрити да овај пројекат понуди као један од главних Влади Републике Србије у оквиру донаторских средстава које Влада Србије реализује у нашој Републици. Тако да се надамо да ће наша општина добити једну реномирану библиотеку која ће значити  свим становницима, јер хтјели ми то признати или не, библиотеке су културни и духовни центри сваког града,  а Билећа је већ доказала колики је  расадник паметне, образоване и начитане дјеце и младих људи који остварују високе резултате свуда у свијету и на разним пољима“, каже Ирена Дунђер.

Захваљујући Народној библиотеци љубитељи писане ријечи у Билећи имали су прилику да се друже са бројним ауторима из Републике Српске, Србије и Црне Горе.

Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“  традиционално организује књижевно-музички колажни програм под називом „Ми волимо књигу“. Овом приликом колектив Библиотеке награђује   највриједније читаоце  у различитим узрасним категоријама. Диплому симболичног наслова „Ми волимо књигу“ ове године добила је и млада читатељка Татјана Ђорђић. И њу је, како каже, одушевила идеја о реновирању библиотеке у Билећи.

„ За нашу библиотеку реновирање би много значило. То је само још један подстрек за генерације  да се труде и да читају више, јер читање није само културно, већ и духовно уздизање“, каже Татјана.

Да је реновирање библиотеке од великог значаја сматра и новинарка Милена Копривица.

„Мислим да би реновирање библиотеке допринјело популаризацији ове установе која је једна од најстаријих у нашој општини и сматрам да ова зграда заслужује да се реновира и добије простор какав и доликује једној установи културе. Могуће реновирање допринијеће популаризацији књиге и свеукупном културном амбијенту у нашем граду“, каже Копривица.

Зграда у којој је смјештена библиотека саграђена је крајем 19. вијека, за вријеме аустроугарске владавине.Одлука о оснивању Библиотеке донесена  је 1933. године, а са радом је почела двије године касније, када је  сакупљен довољан број књига. Библиотека је првобитно била смјештена у зграду познату као Мерћепови млини, да би 1965.године  била премјештена у зграду у којој се и сада налази.