Историјско- поетски час „Јаме бола- Корићка јама“ изведен је синоћ у Oсновној школи „Петар Петровић II Његош“. Програм су припремили и реализовали матуранти гимназије и ученици школе домаћина. Часу су поред љубитеља писане ријечи присуствовали и потомци оних који су кобног 3. и 4. јуна 1941. своја имена уписали у историју.

Кроз стихове и рецитале ученици су описали како је изгледао тај крвави јун у Коритима и како су жртве намамљене да дођу на мјесто понора, говорили су о онима који нису бјежали ни када су могли јер су страховали за своје породице које су оставили на кућном прагу, са болом у гласу причали о онима који су их издали... Кроз једночасовни програм подсјетили су нас на историјске чињенице, на људску природу и на снагу вјере.

„Оно што ову јаму разликује од других јесте то што је злочинци нису успјели забетонирати и потпуно засути камењем, тако да нису могли ни сакрити стравичан злочин над више од 130 становника Корита и осталих села. Као свједоци да се истина о страдању никада не заборави, да се памти и спомиње, а највише опомиње пуким случајем преживјело је осам мученика: Милија Бјелица, Владо Глушац, Душан и Аћим Јакшић, Јаков Миловић, Обрен Носовић, Раде Сворцан и Радован Шакота.“, истакли су ученици кроз своје бесједе.

Ученици у оквиру шире наставне теме Култура сјећања и памћења истражују нашу страдалну историју Првог и Другог свјетског рата.
„Бавимо се страшним злочинима над нашим српским али и другим народима, узимамо књижевне текстове и писце који су се тим истим темама бавили у свом стваралаштву и који су управо најснажнији глас и прилог култури сјећања и памћења. Тако смо дошли и на идеју да слободније у ваннаставном раду, истражујемо историју нашег краја, преко докумената, свједочења, поезије и прича .“, рекла је професорица Тања Бубрешко која је била ментор ученицима.
За историјски час ученици су користили дјела Матије Бећковића, Аћима Тодоровића, Бранка Алексића, Ивана Горана Ковачића, Горана Врачара... Пјесникиња Здравка Бабић говорила је своје стихове посвећене Корићкој јами.

„Вјерујем да ће ова генерација матураната, која се ускоро спрема на даљи животни пут, бити свјесна да наше национално опредјељење никако неће искључити човјекову тежњу за новим, модерним, у најбољем смислу космополитским. Надам се да они неће рећи да је прошлост старомодна и ретроградна, и да тако не можемо у Европу, већ да ће постати онај најљепши глас интелектуалне елите која ће имати смјелости да и поред свог главног позива познаје, чува и преноси уједињене: историју, књижевност, религију, љубав за свој народ као и емпатију за све људе, стварајући тако хуманије и праведније друштво.“, рекла је професорица Тања Бубрешко.

Ученици су послали јасну поруку да се не требамо светити, али да морамо опомињати и спомињати, да се морамо сјећати наших жртава, и учити нашу историју, да знамо ко смо ми и ко су били наши преци.

„Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакотић , Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан, Коснић....и није више важан број, важна су њихова имена и презимена, недовршени животи, мученичка смрт, остављене породице и пријатељи, недочекана Слобода... и за најстаријег Јевта Сворцана, дједа од 80 љета и најмлађег Косту Глушца, дјетета од 14 година...који страдаше у овој јами бола...“, говорили су ученици.

Историјски час приређен је у оквиру пројекта „Јесен у Билећи- Билећа ријеч и слика“ који се реализује у Основној школи „Петар Петровић II Његош“.

„ Четири суботе у новембру посветили смо реализацији овог пројекта. Прво смо одржали представљање наставно- научног пројекта археолошког истраживања локалитета Мириловићи и Хатељи, затим је одржана радионица осликавања врата и зидова школе. Овај историјски час дио је тог пројекта а планирамо одржати и интереснтан историјски час о Билећи.“, каже вршилац дужности директора Основне школе „Петар Петровић II Његош“ Зорица Пекић.

Овај час који су употпунили и чланови Црквеног хора увод је за посјету Корићкој јами коју ученици и наставници ускоро планирају посјетити.