Пројекције у Галерији Музеја Херцеговине ће бити организоване као пратећи програм изложбе сталне поставке слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, која је реализована у сарадњи Центра за културу „Вук Караџић“ Лозница и Музеја Херцеговине у Требињу. Велику захвалност дугујемо госпођи Марини Ивановић директору ''Авала филма'' и господину Славољубу Гњатовићу директору ''Делта видеа'' из Београда, чијом љубазношћу се пројекције филмова Миће Поповића по први пут приказују требињској публици.

Преносимо вам ријечи умјетниковог сина драматурга Јована Поповића о дјелима свога оца, из једног интервјуа у ''Вечерњим новостима'': ...''Управо у време када се бавио енформелом, који представља потпуно дистанцирање и резигнацију од друштвених збивања, Мића је, као стално социјално заинтересована особа, осетио потребу да се изрази и у филму, медију нужно повезаном са људима. Јасна иконичка веза са енформелом се види у филмовима, у неком другом и трећем плану, мимо приче и радње, посебно у „Човеку из храстове шуме“. Везе са лирском апстракцијом осећају се у сликама грања, шуме, природе, сунца, у осветљењу...У центру свих његових прича никада није била идеологија, већ човек, појединац са својом драмом. За све његове филмове карактеристичан је и јединствен рукопис, као и у сликарству потез који је немогуће фалсификовати...Мића Поповић се никада није узбуђивао због тих критика, као што га никада нису усхићивале ни похвале. Био је сигуран у своју мајсторску руку, посебно када је сликарство у питању. Филмове је снимао са минималним буџетима, глумци су играли без хонорара, а траке је, рецимо за „Делије“ имао тек да може да направи по два дубла. Филм је, иначе, позван у Кан, али им је било забрањено да учествују на чувеном фестивалу...Из филма се повукао после напада на црни талас. Сматрао је неумесним да то он ради, када је његовим пријатељима, који су од филма живели, било забрањено да снимају. С друге стране, већ снимајући „Делије“, пронашао је свој нови ликовни израз - сликарство призора. Оно му је омогућило да у слици обједини све оно што је до тада исказивао кроз филм, позориште и писање.''

Распоред пројекција филмова:

Човјек из храстове шуме
Четвртак, 14. новембар у 19.00 часова
Трајање: 87 мин.
Режија и сценарио: Мића Поповић
Држава: Југославија
Година: 1964.
Садржај: Некада слуга, усамљени чобанин у планини, у доба окупације силеџија и убица - Максим, у име мутних политичких концепција, терорише неколико села, у забаченом планинском крају. Под маском црноберзијанке, градска жена одржава сталну везу између варошице и села у планини и организује покрет отпора. Заљубивши се у њу, стицајем околности, Максим уобрази да градска жена жели злато, због чега упетостручи посао убице да би дошао до новца. Саучесник Максима-убице Максим-дечак открије улогу градске жене. Максим-убица пође у варош да се свети. У унакрсној ватри гине усамљени човек Максим.

Рој
Петак, 15. новембар у 19.00 часова
Трајање: 85 мин.
Режија и сценарио: Мића Поповић
Држава: Југославија
Година: 1966.
Садржај: За вријеме Првог српског устанка, 1804. године, у тек ослобођеној земљи, суди се Српкињи, за издају мужа, јунака, Турцима. По жанру је историјска драма, а за наступ у њему је Мира Ступица освојила Златну арену за најбољу женску улогу.

Делије
Понедјељак, 18. новембар у 19.00 часова
Трајање: 75 мин.
Режија и сценарио: Мића Поповић
Држава: Југославија
Година: 1968.
Садржај: Ратни вихор је прошао и оставио трајне деформације у људској психи. Два брата се враћају послије ослобођења у своје село које је спаљено и опустјело. Признали су један другоме да су из рата, као трофеје, понијели шмајсере са муницијом. И почињу игру са пуцањем коју воле, придружује им се и Нијемац који је заостао у камењару после разарања села. И у тој сулудој игри гину сва тројица.

Бурдуш
Уторак, 19. новембар у 19.00 часова
Трајање: 85 мин.
Режија и сценарио: Мића Поповић
Држава: Југославија
Година: 1970.
Садржај: Три сиромашна музиканта, вашарска забављача, Бурдуш, Рајко и Цане, захваљујући учествовању у једној телевизијској серији, постају познате личности и богати људи. Неочекивани успех и новац раздвојио је старе пријатеље. Басиста Бурдуш, усамљен и изгубљен, одлучи да крене на пут за новим друговима али му се на станици придруже стари пријатељи и пошто су поново пронашли сами себе, веселе се у возу на свој, цигански начин.