На међународном конкурсу за израду идејног архитектонско-урбанистичког и умјетничког рјешења комплекса и споменика Бају Пивљанину у Плужинама у Црној Гори, седмочлана комисија изабрала је рјешење ауторског тима који чине наши суграђањи, Требињци и Херцеговци.

Многобројне досадашње иницијативе и приједлози да се Бају Пивљанину, као најистакнутијој и најславнијој историјској личности поријеклом из Пиве, направи спомен-обиљежје у родном крају биле су повод за припрему и реализацију овог конкурса.

Побједнички тим чине доцент Архитектонског факултета у Београду др Владимир Парежанин, доцент Факултета савремених уметности у Београду др Ђорђе Мандрапа, доцент Ликовне академије у Требињу вајар Сретен Милатовић, архитекта Пеђа Паровић, архитекта Рада Маслеша и архитекта Јована Зорица.

Некадашњи предсједник Општине Плужине Велимир Јововић исказао је спремност да финансира подизање овог спомен-комплекса.

Задатак конкурса је био да се дође до најквалитетнијег естетског и функционалног рјешења, које подразумијева високо естетизовано, креативно, времену примјерено умјетничко рјешење и достојно обиљежавање сјећања на знаменитог јунака и слободара Баја Пивљанина.

"Уједно, рјешење је требало да истиче његов живот и динамичну личност, храброст и јунаштво, непоколебљиву посвећеност идејама слободе, права на самоодређење и испољавање идентитета", наводе побједници конкурса.

Kонкурс је предвиђао израду архитектонско-урбанистичког амбијента, окружења и контекста за смјештање фигуралне представе скулптуре, односно споменика јунака.

Обавезујући елементи спомен-обиљежја су, осим скулптуре, били и плитки рељефи као илустрације историјских догађаја и сцена из живота јунака, као и стихови Петра II Петровића Његоша, којима се велича јунак: „соко Бајо су тридесет змајевах — мријет неће док свијета траје“.

Одабрани простор за спомен-обиљежје треба да представља и цјеловиту архитектонско-урбану артикулацију и будући централни мотив јавног живота Плужина и пивског краја.

Право учешћа су имала сва заинтересована правна и физичка лица, доказана у пољу стварања у уметности и архитектури ширег региона.

Жири су чинили: предсједник жирија мр сци. Петар Ћуковић, некадашњи предсједник општине Плужине Велимир Јововић, академик проф. др Ненад Вуковић, проф. др Раденко Пејовић, проф. др Александар Ћиликов, проф. др Илија Лалошевић и Слободан Делић.