У Галерији Музеја Херцеговине у Требињу синоћ је представљана књига „Немањићи: владари и време српског средњег века“, аутора Душка Лопандића.

Књига је приповијест о успону и крају средњовjековне Србије, а почиње од предака Немањића, преко саме „светородне династије”, па све до њених сљедбеника и потомака, богато је илустрована, са прецизно израђеним родословним таблицама.

Лопандић се придружује општој оцјени да је вријеме Немањића било златно доба историје Србије.

„То је вријеме када се граде наши манастири, слика најбоље сликарство у цијелој Европи. Средином 13. вијека, за вријеме градње и фрескосликања Сопоћана - није било сликара који су тако добро сликали. Такође и литература, попут оне коју је стварао Доментијан - и поред тога што су у питању хагиографије, у литерарном смислу то су значајна и велика дјела. Поред тога, развија се економија, градови на мору, рудници се отварају а трговина цвјета“, напомиње Лопандић.

Вријеме успона и просвјете средњовјековне Србије било је обиљежено и непорестаном борбом за власт између чланова династије, а у тој „шекспировској драми“ само наснажније личности међу њима, којих су се други плашили - попут Стефана Немање, Милутина или Душана - успијевале би да задрже трон до краја живота.

И међу оним Немањићима који су били у сјени најмоћнијих, напомиње Лопандић, има врло интересантних личности и значајних владара.

„Интересантна личност је Стефан Драгутин, који је владао сјеверно од Рашке, оном Србијом која је касније постала деспотовина, а први је Немањић који је завладао Београдом. Такође и Стефан Првовјенчани јер је био писац, једини међу нашим владарима све до Стефана Лазаревића“.

Душко Лопандић је објавио још два наслова са темама из српског средњег вијека: „Летопис великих жупана: историјска хроника Србије у веку Стефана Немање“ и „Битке за Балкан: приче и повести о борбама и биткама пре и након Косова“. Коаутор је и аутор уџбеника историје за основне и средње школе.