На данашњи дан 1914. године умро је српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац, члан Српске краљевске академије и хоровођа Београдског певачког друштва, који је обиљежио српску класичну музику.

Мокрањац је рођен 9. јануара 1856. године у Неготину, а умро је прије 105 година у Скопљу. Заслужан је за увођење српског националног духа у умјетничку музику.

Завршио је гимназију у Београду, природно-математички одсјек Велике школе. Као гимназијалац, био је члан Српског пјевачког друштва, а музичко образовање стицао је у Минхену, Риму и Лајпцигу.

По повратку у Београд, развио је многострану музичку дјелатност. Био је хоровођа Београдског пјевачког друштва, које је под његовим вођством стекло међународни углед.

Његово дјело сматра се најзначајнијом етапом у развоју српске националне музике у 19. вијеку.

Био је професор и директор Српске музичке школе, данас Музичке школе "Мокрањац", као и покретач Савеза пјевачких друштава. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.

Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије /данас Српске академије наука и уметности/.

Најпознатија његова дјела су Руковети – 15 сплетова пјесама заснованих на фолклорним мотивима из различитих дијелова Србије, БиХ, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења.

Познати су његови записи народних пјесама и игара са мелодијама из Левча, као и двије значајне збирке записа са српским црквеним напјевима Осмогласник и Страно пјеније.

У свом главном дјелу "Руковети", Мокрањац је створио специфичан облик рапсодије, уобличавајући народне пјесме из наших крајева, са истанчаним осјећајем за хармонска, мелодијска и текстуална обиљежја.

Његове духовне композиције, инспирисане традиционалним православним црквеним напјевима, су ремек-дјела српске црквене музике.