Повеља Кулина бана писана је на чистом српском језику, односно старосрпском, и представља важан споменик културе српског средњег вијека, изјавио је Срни професор историје Богдан Томановић.

- Данас, послије 830 година, Повељу Кулина бана својатају Хрвати и Бошњаци иако се она сврстава у српске ћириличне споменике јер је писана штокавским говором и не разликује се од истородних докумената писаних у Рашкој. Повеља је дио српске историје, културе и насљеђа српског националног идентитета - нагласио је Томановић, пензионисани професор билећке гимназије. Он је навео да Повеља Кулина бана, написана 1189. године, којом се  потврђује слобода кретања и трговине између Дубровачке републике и државе  Кулина бана, почиње ријечима "У име Оца и Сина и Светога Духа".

- Није безначајна чињеница да се у Повељи Кулина бана, као и у првој оснивачкој повељи манастира Хиландара коју је издао монах Симеон на Светој гори 1198. на 1199. годину јавља слово ђ, чијим настанком, према мишљењу Петра Ђорђића, почиње историја српске ћирилице. Ово слово се задржало из глагољице због специфичних потреба српског изговора - рекао је Томановић.

Напоменувши да је слово ђ нашло своје мјесто и у Вуковој народној ћирилици, Томановић је истакао да су ћирилично писмо и народни правопис слика Кулиновог културног опредјељења, те да је Повеља Кулина бана обликована на источнохришћанским духовним темељима, а не на западно-папским.

Он је нагласио да није случајно што деценијама уназад студенти београдског Унверзитета уче основе језичке историје, односно историјат српског писма ћирилице на примјеру Повеље Кулина бана.

Коментаришући тврдње да је Повеља Кулина бана писана "босанским језиком", Томановић је подсјетио да се и раније покушавало оспорити да се у Босни писало ћирилицом.

- У току политичког дјеловања у БиХ Бењамина Калаја, који је настојао да створи јединствену босанску нацију, писмо и језик, био је 1896. године покушај окупаторског научника Ћира Трухелке да оспори да се у Босни писало српском
ћирилицом. Он износи теорију о некаквој босанској варијанти ћирилице, такозваној босанчици што нема никаквог научног утемељења - нагласио је Томановић.

Указавши да је Повеља сачувана у три примјерка, Томановић је навео да се најстарији, који би могао бити оригинал, од 1860. године налази у Одсјеку славистике у руској библиотеци наука у Санкт Петербургу, а преостала два су преписи и налазе се у дубровачком архиву.

У овој години навршава се 830 година од издавања чувене средњовјековне повеље Бана Кулина, која представља документ српског језика и писма, те српског културног насљеђа.