У недјељу 18. августа у 20.30 часова, у оквиру прослављања Преображења Господњег, славе Града Требиња, у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу, биће уприличено свечано отварање изложбе слика Милена Шотра Гаћиновић – изложба поводом 110 година од рођења сликарке. На изложби ће бити заступљене слике Милене Шотре Гаћиновић (1909-2003) из фундуса Галерије „Јосип Бепо Бенковић“ из Херцег-Новог,Умјетничке галерије Босне и Херцеговине из Сарајева и Музеја Херцеговине у Требињу који чува највећи број умјетничких дјела ове знамените сликарке. Такође ће на изложби бити представљени скенирани костимографски цртежи и скице Милене Шотре Гаћиновић из збирке Музеја примењене уметности у Београду и сликарски прибор умјетнице који се чува у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“.

     Милена Шотра Гаћиновић рођена је 1909. године у Пјешивцу код Стоца, у даровитој херцеговачкој породици. С непуних шеснаест година, родитељи су Милену удали за Војислава Гаћиновића, потоњег свештеника, с којим одлази у Америку убрзо након удаје. Милена је писала за многе исељеничке новине, основала је школу матерњег језика и историје, руководила је хоровима, радила је на оснивању напредних друштава, држала је говоре, сарађивала је са истакнутим револуционарима, организовала људе, сакупљала помоћ за партизане. Радила је цртеже, илустрације, опреме књига, честитке, плакате и друге врсте материјала потребних за пропагандне активности радничког покрета. Између два рата, сликарство је учила код Петра Добровића у Београду, Андре Лота у Паризу и Александра Архипенка у Њујорку. Умјетничко школовање и живот у Америци прекида 1947. године, због повратка у ослобођени Београд, гдје се активно укључује у друштвенополитички живот. Коначно је успјела да се посвети сликарству, када је затражила и добила пензију 1960. године. Приредила је на десетине самосталних изложби, а такође је излагала на групним изложбама УЛУС-а, УЛУБИХ-а и УЛУЦГ-а и мањим групама умјетника. Заједно са београдским умјетницама, 1955. године основала је ликовну групу „Осми март“. Портрети, пејзажи и мртве природе најчешћи су тематски призори које је радила у једном даху, брзим потезима, испољавајући на тај начин осјећања своје снажне личности. Као особен опус у њеном сликарству издвајају се сликарски путописи, које је стварала у деценијама по повратку у Београд, путујући са палетом и кистом око свијета.

     Изложба је реализована под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске и Града Требиња.