У организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ синоћ је у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржано књижевно вече Гојка Ђога и Весне Капор. На веома занимљив начин кроз разговор са директорком Библиотеке Иреном Дунђер они су представили своје стваралаштво. На посебно лијеп пријем публике наишло је њихово казивање одломака и одабраних дјела за које су добили престижне књижевне награде.

Гојко Ђого, српски књижевник, песник и есејиста, рођен је у Херцеговини.  Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Српског ПЕН-а. Објавио је књиге песама: Туга пингвина (1967), Модрица (1974), Кукута (1977), Вунена времена (1981), Изабране и нове песме (1986), Црно руно (2002), Вунена времена са Оптужницом и Одбраном на суду(2005), Кукутин врт, изабране и нове песме (2009), Вунена времена, процес и коментари, 1-2 (2011), Грана од облака (изабране и нове песме) (2014), књигу есеја Поезија као апокриф (2008) и књигу беседа и интервјуа Пут уз пут (2017).
Дела Гојка Ђога у четири књиге (Поезија, Есеји, Попутбина, Одбрана поезије) објавио је Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева 2006.
Песме и есеји преведени су му на петнаестак језика, а књиге песама на румунском и македонском језику.

Весна Капор рођена је у Невесињу. Објавила роман Три самоће или мјесто недовршених ствари  и збирку прича По сећању се хода као по месечини,  кратку прозу Као што и вама желим  те збирку прича Венац за оца. Ради у студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма. Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски и мађарски језик. Књижевну критику и колумне објављивала у свим нашим важнијим часописима.