У Требињу је данас отворена друга научна конференција под називом „Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне и Хума“, која је окупила двадесетак еминентних научника, стручњака који се баве историјом писма, језика, књижевности, умјетности и историјом цркве.

Скуп су, у склопу обиљежавања 800 година Српске православне цркве, организовали Филозофски и Филолошки факултети Бањалука и Филозофски факултет Источно Сарајево, Друштво наставника српског језика и књижевности РС и Удружење историчара РС „Милорад Екмечић“, а под покровитељством Републичког секретаријата за вјере Владе РС.

Зорица Никитовић, професор Филозофског факултета Бањалуке је истакла да је скуп базиран на интердисциплинарном приступу проучавања средњег вијека на територији Босне и Хума из угла различитих дисциплина.

„Зато што из угла тих различитих дисциплина и различитих методолошких приступа имамо могућност да сагледамо једну цјеловиту слику историјски и хронолошки одређених споменика, жанровски веома разноврсних, који сами свједоче о свом изворно српском поријеклу и правовјерној провенијенцији самим тим што су преписивани у српским манастирима и црквама“, рекла је она.

Јасмина Грковић- Мејџор, академик Српске академије наука и умјетности Србије сматра да је широка тема овог скупа те да се састоји из више тематских области,нагласивши да је историја релативно слабо истражена.

Бранко Летић, професор Филозофског факултета Источно Сарајево је истакао да је задатак свих стручњака који учествују на овој конференцији да аргументовано на архивским и материјалним изворима покажу све оне карактеристике по којима то стваралаштво припада српској књижевној традицији и српској култури.

„То напомињем стога што је већ  дуго на сцени оспоравање српске књижевне баштине, посебно када је у питању средњи вијек. То оспоравање је започето још с аутријском владавином, а онда се то оспоравање српског националног идентитета у култури БиХ у прошлости наставило и у каснијем периоду социјалистичке Југославије. Ја сам за те примјере оспоравања навео текстове Мирослава Крлеже, значајног ауторитета, полиглоте, ерудите, енциклопедисте, који је пуно тога знао али који, ето из неких разлога, нигдје аргументовано није показивао шта је богумилство, а истовремено оспоравао Србима права на њихов атрибут, да то стваралаштво припада српском народу иако постоји низ експлицитних доказа који показују да је то тако“, појаснио је Летић.

Умировљени епископ Атанасије, који је отворио научни скуп у Требињу, је говорио о појави хришћанства на нашим просторима и оснивању светосавске епархије Хумске.

Градоначелник Требиња  Мирко Ћурић је истакао да су овакве научне конференције доказ да у савременом српском друштву и академској заједници живи свијест о нужности очувања традиције, историје, културе и језика како би упркос изазовима данашњице одржала цјеловитост идентитетата једног народа.

„Морам рећи да ми је веома драго што је управо дио некадашње Хумске земље- Херцеговина, мјесто гдје се расправља о насљеђу Срба и историји средњовјековне Босне и Хума, а посебно што је Дучићево Требиње, као родни град једног од најпознатијих пјесника српске модерне, за кога знамо колико је настојао да сачува српско насљеђе, па и да одбрани српство кроз своје родољубље, домаћин овоме скупу“, навео је Ћурић.

У Музеју  Херцеговине вечерас ће, од 19 часова, бити промовисан зборник радова насталих на првом научном скупу који је одржан у Вишеграду, а након тога и представљен тематски број часописа Црквене студије: Свети Сава и осам вијекова Српске Цркве“.

Током три дана ове научне конференције биће одржана стручна научна предавања, лингвистичке, историјске и књижевне секције.