У Народној библиотеци Требиње синоћ је промовисана прва збирка поезије Стефана Вишекруне „Паук или човјек“ коју је присутна публика прихватила с одушевљењем.

Дуго се у Дучићевом граду нису чули тако квалитетни стихови, коментарисали су након промоције.
О Вишекруни и његовој поезији су надахнуто говорорили и његови професори српског језика и књижевности из средње школе Снежана Грбић и Евелина Дучић.
Млади требињски пјесник, са тренутном адресом у Бањалуци, своју поезију већ је објављивао у књижевним часописима и на интернет порталима а пјесме су му превођене и на више језика.

Трагања за одговорима на вјечне теме литературе одредила су његов примарни избор у пјесничком промишљања свијета.

„Моја поезија је мисаона. Љубав, судбина и патриотизам – то су њене теме. Моја прва збирка посвећена је Његошу, горостасу наше поезије који је давао одговоре на метафизичка питања о смислу постојања човјековог, за којима сам и сам трагао“, каже Стефан.
И пјесма која је дала име цијелој збирци – инспирисана, како каже, Kафком и Kамијем – алегорија је тог трагања, у којем човек може и да се заплете у властиту мрежу коју је попут паука у својој трагалачкој авантури сам исплео.

Међу најдражим му је и пјесма „Сродна душа“, препјевана на мађарски језик и уврштена међу сто пјесама савремених српских пјесника у антологији чији је аутор Илеш Фехер.

Не чуди што Стефан радо чита и литературу из филозофије и православне теологије, а ни поезија, како каже, није једини медиј у којем воли да се огледа.

Упоредо пише и драму „Нисам ја крив“, у којој проговара о положају умјетника у друштву, а већ припрема и другу збирку под називом „Љубав је једино вриједна под небом“, у којој ће уз поезију бити и афоризми и бесједе о духовности и умјетности.

На промоцији је Милош Наранчић на гуслама отпјевао Вишекрунину пјесму.