Музеј Херцеговине у Требињу  је богатији за још једну, седму сталну а прву природњачку поставку „Природњачко благо слива ријеке Требишњице“, аутора кустоса биолога Мића Милошевића.

Атрактивна презентација биљног и животињског, те свијета минерала и фосила подручја Херцеговине свечано је отворена у оквиру Ноћи музеја, међународне манифестације којој се требињски Музеј Херцеговине ове године придружио по 12. пут – богатим програмом за све узрасте и отварањем своји фундуса за посјетиоце до касних ноћних сати.
Kустос Милошевић је рекао да је идеја о сталној природњачкој поставци стара колико и музеј, те да је вишедецинијским напорима стручњака запослених у овој установи до данас прикупљено око стотину експоната фауне и флоре, минерала и фосила из екосистема обласног простора слива Требишњице.

„Међу животињама има и ријетких, реликтних врста овог поднебља. Треба посебно издвојити човјечију рибицу, која је највише у свијету присутна управо на подручју Требиња, затим бјелоглавог супа којег посљедњих година више и нема на овом поднебљу иако постоји програм да се он врати, такође и мрког медвјед, те сличне врсте“, напомиње Милошевић.
У дијелу поставке посвећеном биљакама, истиче он, акценат је на реликтним врстама Орјена, које су због специфичног положаја, климатских услова и процеса настанка масива преживјеле до наших дана још од леденог доба. Геолошки дио поставке чине минерали и фосили, чији је највећи број прикупио истакнути требињски научник Стево Чучковић.

„Поставка је посебно специфична јер је рађена техником изложбених дијарама. Свака дијарама је симулација просторног амбијета у вјештачкој просторији. Тако да ми данас у згради музеја имамо – и пећину, и шуму, и ријеку, и крашка поља, као посебне еколошке категогије са експонатима животиња, које иначе и живе у таквим околностима“, појаснио је Милошевић.
Природњачку поставку музеја свечано је отворио предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак истакавши да ће она имати немјерљив образовни и васпитни значај.

„Образовни – зато што ће прије свега дјеца основних и средњих школа први пут на једном мјесту имати најочигледнија могућа наставна средства из области биологије, геологије, географије и сродних наука и научних дисциплина. А васпитни – зато што ће дјеца учити са чиме се све могу срести на овим просторима и што је најважније: учити како то да сачувају и да оставе у насљедству својим потомцима. Kолико смо ми били добри да то учинимо – упитно је, али у сваком случају они ће имати прилику да то науче боље од нас“, поручио је Бањак.

Програм за све узрасте

Програм „Ноћи музеја“ у требињској музејској установи почео је Дјечијом „Невесињском олимпијадом“, на којој су се најмлађи Требињци такмичили у неким од дисциплина које красе манифестацију – херцеговачког кандидата за УНЕСKО-ву листу нематеријалне културне баштине.
Приређена је и изложба радова са дјечијих музејских радионица, које се од фебруара ове године сваке суботе на различитете теме приређују у Музеју Херцеговине, а – кроз настале цртеже, мозаике, честитке и писма – посјетиоци су могли да се упознају како наши најмлађи суграђани креативно промишљају традицију и културно-историјско насљеђе.

Отворена је и историјска изложба „Kупиник – посљедња престоница српских деспота“, настала у сарадњи Завичајног музеја Рума, општине Пећинци и Војног музеја.

Према ријечима коаутора изложбе археолога Петра Одобашића – презентација је посвећена српској деспотовина Бранковића у Срему, која је након пада Смедерева и наредних седамдесет година чувала државноправни контитуитет Србије на територији јужне Угарске, те тврђави Kупиник у општини Пећинци, која је за столовања Вука Гргуревића Бранковића – Змаја Огњеног Вука била и посљедња престоница српске државе.
Дио српске историје, који је већини наших сународника и данас мало познат, представљен је кроз паное са родословом и биографијама чланова деспотске породице Бранковић, старе мапе, фотографије тврђаве Kупиник, али и модерну интерактивну презентацију са приказима 3Д објекта тврђаве и покретног археолошког материјала, а сваких сат времена приказиван је и филм „Змај Огњени Вук“ из серијала Радио телевизије Србије „Српски јунаци средњег века“.

Програм је завршен концертом требињског рок састава „Седмо небо“ у дворишту установе.
У Ноћи музеја све поставке Музеја Херцеговине биле су отворене за посјетиоце до један сат иза поноћи, а кроз платформу ЕУ Инфо центра Требињци су могли да учествују и у виртуелној шетњи кроз неке од најпознатијих европских музеја.