У Културном центру Требиње синоћ је  промовисан зборник радова  „Српска поезија страдања и патње“, чији је  приређивач Раде Р. Лаловић, просвјетни савјетник за српски језик и књижевност.

Зборник представља аналитички наставак поетске руковети  „Пред сјенима српских мученика“  и садржи 23 есеја. Петнаест аутора радова, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и мука које су Срби претрпјели у 20. вијеку – од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица, до НАТО бомбардовања 1999.

Приређивач зборника Раде Р. Лаловић истакао је да је окупио младе и даровите људе, професоре српског језика, који су с њим храбро, смјело, на један сензибилан начин, ушли у анализу такве врсте поезије.

„Храбро смо ушли у један аналитички потпуно неосвијетљен поетски простор и покушали изнутра сагледати поезију страдања и патње. Аутори су већином из Херцеговине – Данка Деретић, Даринка Иванишевић, Божо Тепавчевић, Момчило Голијанин, Лука Цицмил, а ту су и људи из горњег Подриња, Бијељине, Бања Луке, Фоче… Сви су окупљени заједничком темом и свједочењима о страшним патњама, о жртви, никако о џелату“, нагласио је  Раде Лаловић.

Професор српског језика ОШ  „Свети Сава“  из Фоче, Душко Крсмановић, аутор је  „Поетског вапаја из Јасеновца“. Он каже да се аутори зборника нису бавили самим историјским чињеницама, већ поезијом која третира историју.

„Говорити о тако тешким страдањима није лако обичним, простим, свакодневним језиком. Патње које су ти људи доживјели, може да досегне само поетска мисао, па сам негдје, на трагу те мисли, и конципирао свој есеј. У више есеја истакнута је чињеница да се дуги низ година о страдањима Срба није смјело или није жељело говорити. Пјесници су били једини који су, на неки начин, смјели пјевати о томе и тек сада неки стварни подаци, који су се раније заташкавали, долазе до изражаја“, навео је  Крсмановић.

Центар за културу и информисање Фоча је издавач зборника, а директор ове установе  Владимир Пантовић, један је од аутора. Пантовић каже да је овај зборник веома важан  јер је један од првих који изучава поезију страдања и патње. У свом раду писао је о страним ауторима који говоре о српским стратиштима у поетском смислу.

„Писао сам о Шумарицама, о важности да су и страни пјесници препознали величину наше трагедије. Британац Ричард Бернс, Рус Андреј Базилевски и Италијанка Ана Сантоликвидо написали су три врхунска дјела и њима испичали причу о Шумарицама“, рекао је  Пантовић.

Организатори промоције су СПиКД  „Просвјета“  Фоча и СПиКД  „Просвјета“  Требиње. Домаћин програма био је Новица Телебак, а у програму су учествовали ученици Центра средњих школа и Музичке школе  „Требиње“.