На темељу тестаментарне воље нашег јединог нобеловца, 12. марта 1976. године почела је да ради Задужбина "Иво Андрић" у Београду.

Књижевни геније своју прву књигу "Екс Понто" написао је 1918. године. Деценијама касније, успјешно описивање тема из историје своје земље и свог народа и беспријекорни литерарни описи предодредили су га за добитника Нобелове награде за књижевност 1961. године.

Задужбина Иве Андрића пружа стручну и професионалну помоћ проучаваоцима Андрићевог дјела и свима који су заинтересовани за његово стваралаштво.

- Оно што је најбитније јесте да је задужбина носилац ауторских права, укупних ауторских права за домаће и стране издаваче и да годишње изађе око 60 издања Андрићевих на више језика. Тако да Задужбина може преко тих ауторских права да финансира све своје активности у току једне године, а да сачува оно што је Андрић оставио свом народу - истиче предсједник УО Задужбине академик Миро Вуксановић.

Још од 1982. године задужбина издаје Свеске задужбине Иве Андрића. Ова публикација објављује све оне необјављене рукописе Иве Андрића, као и критичке студије о Андрићевој д,елу, његовом животу и времену у коме је живио.

- На једном мјесту у роману "На Дрини Ћуприја", Андрићев јунак Даут Хоџа каже - Сви ми умиремо само једном, а велики људи два пута, онда када заиста умру и онда када нестане њихове задужбине - навела је Жанета Ђукић Перишић из Задужбине Иво Андрић.

У оквиру Задужбине постоји и библиотека са документима и књигама о Андрићевом животу и раду. Рукописна заоставштина Иве Андрића чува се у архиву Српске академије наука и уметности.