Српски национални кандидат за Оскара је филм “Енклава” Горана Радовановића, одлучио је прије три дана гласањем Стручни одбор Академије филмске уметности и науке Србије. “Енклава” је добила 15 гласова од присутних 18 чланова Одбора. Редитељ филма Горан Радовановић, два дана након те одлуке гостујући на пројекцији филма у Билећи, открива да о овом признању није размишљао док је радио филм.

“Ја нисам човјек који има неко интересовање према озбиљној филмској индустрији. Ја сам српски умјетник који наступа из свијата маргине и свијета слободе. Мене не занима примарно филмски језик, мене занимају феномени српског друштва. У овом филму се поклопио озбиљнан буџет, озбиљни аутори, српски и европски, а тема је горућа у контексту садашњих дешавања и избјеглиштва. Наш филм је последњих пола сата избјеглички филм и у том смислу постоји озбиљно интересовање и позиви на филмске фестивале”, каже Радовановић.

По његовом мишљењу тема Косова сама по себи није за запад, али тога је свјестан. Многи међународно признање траже тамо али то није његов случај.

“ Не очекујемо пуно, довољно је да је Србија прихватила да је ово релевантна тема за њу ”, објашњава.

Косово није често инспирација умјетницима. Редитељ сматра да је овој теми управо у умјетности примаро мјесто.

“Косово је мит и легенда, наша ирационална бол, зато дај да видимо шта нас то боли. Косово је велика тема , дио српског идентитета без обзира одакле смо.То је лакмус папир гдје се сви идентификујемо као људи са истим духовним потребама” , каже.

Кроз филм “Енклава” Радановић истражује суштину српско- албанског неспоразума, који је прије петнаест година резултирао ратом и поставља питање да ли је данас могућ суживот двије заједнице медју којима и даље влада мржња која почива на страху од другачијег.

Главни јунак десетогодишњи дјечак усуђује се да учини несто немогуће да стекне пријатеља на другој страни.

Према Радовановићевим ријечима идеја филма је у складу са нашом духовном традицијом.

“Хтио сам да поука буде укоријењена у суштину наше традиције, а у суштини хришћанства је праштање и љубав”, објашњава редитељ.

Херцеговачки корјени

“Моји су из округа Љига и Лазаревца. Ми знамо да смо од Радовановића, Кустурића и Остојића из овог краја. Знамо да смо из Билеће и околине. Стало ми је да сазнам своје корјене и мој пријатељ ће ми помоћи у томе” , каже Радовановић, додајући да су његови родитељи послије рата дошли у Билећу и живјели двије године.

Марија Манојловић