Dugo skrivana dela Franca Kafke konačno bi mogla da budu dostupna očima javnosti. Okončana je deceniju duga sudska borba oko kulturnog nasleđa čuvenog pisca, koju mnogi porede sa nadrealnim zapletima njegovih dela.

Okružni sud u Cirihu potvrdio je prošle nedelje izraelske presude i doneo odluku da se otvori nekoliko sefova u tom švajcarskom gradu. Time je otvoren put da se njihov sadržaj pošalje u Izraelsku nacionalnu biblioteku.

Predmet spora su još neotkriveni spisi, koji bi u sasvim drugačijem svetlu mogli da predstave jednu od najmračnijih figura svetske književnosti – praškog Jevrejina koji je govorio i pisao na nemačkom jeziku.

Književni opus Franca Kafke predmet je višegodišnjih žestokih sudskih bitaka između Izraela i Nemačke.

Stručnjaci pretpostavljaju da se u ciriškim sefovima kriju rukopisi u kojim su poslednje stranice Kafkinih najznačajnijih dela, koji su bili nedovršeni kada su objavljeni posle njegove smrti.

Izraelski Vrhovni sud već je oduzeo kolekciju Kafkinih rukopisa jednoj izraelskoj porodici.

Spisi su bili sakriveni u trezoru banke, a deo je pronađen u oronulom stanu prepunom mačaka u Tel Avivu.

Posle odluke švajcarskog suda mogla bi da bude okončana akvizicija gotovo svih poznatih Kafkinih radova, čime bi bila stavljena tačka na višegodišnje pravne bitake oko nasleđa velikog pisca.

Saga čiji je autor mogao biti Kafka

Autor ove priče mogao bi biti i sam Franc Kafka, čije ime je često aluzija na apsurdne situacije.

Dela češkog Jevrejina poznata su po protagonistima sa kojima bi se mogao identifikovati svaki čovek – bankarski skužbenik u "Procesu" prolazi kroz mučni sudski postupak, a da nikada ne saznaje za šta je uopšte optužen.

"Apsurdnost ovog procesa je u tome što se bitka vodila oko nasledstva za koje niko nije znao šta tačno sadrži. Nadamo se da će i to pitanje konačno biti rešeno", zaključuje istraživač u Jerusalimskom institutu "Van Ler" Benjamin Balint.

Balint je inače autor knjige "Kafkin poslednji proces", koja dokumentuje višegodišnju pravnu bitku oko piščeve zaostavštine.

Sudski proces se možda bliži kraju, ali Balint ističe da će pitanja Kafkine kulturne pripadnosti i nasleđa dugo ostati otvorena.

Kafka je neposredno pre smrti od tuberkuloze 1924, u četrdesetoj godini života, svoje tekstove ostavio dugogodišnjem prijatelju – uredniku i izdavaču Maksu Brodu.

Iako je Kafka zatražio od prijatelja da sve spise spali, Brod je najveći deo objavio – romane "Proces", "Zamak" i "Amerika". Upravo ti radovi su nekada malo poznatog autora posthumno pretvorili u jednog od najpoznatijih i najuticajnijih pisaca 20. veka.

Brod je neke od rukopisa prokrijumčario u Izrael 1938. godine dok se skrivao od nacista, ali nije objavio sva dela. Pre smrti, svojoj ličnoj sekretarici Ester Hofe, Brod je ostavio Kafkine rukopise i uputio je da ih prosledi u naučne institucije.

Međutim, Ester Hofe je zadržala i sakrila povereno joj književno blago. Deo je prodala za enormne svote – originalni rukopis "Procesa" prodat je Nemačkom književnom arhivu "Marbah" za 1,8 miliona dolara na aukciji u Sotbiju u Londonu, 1988. godine.

Pre smrti 2008, u 101. godini, Brodova sekretarica je Kafkinu kolekciju ostavila ćerkama – Evi Hofe i Rut Vajzler. Obe ćerke, kao i Ester Hofe, preživele su Holokaust i obe su Broda smatrale ocem, pa time i njegovu arhivu svojim zakonitim nasleđem.

Ćerki Vajzlerove je, posle smrti majke i tetke, pripala odgovornost da se bori za ostatak kolekcije.

Bitka za književna dela, ali i kulturno nasleđe 

Advokat Džešaja Etgar, koji je zastupao ćerke Ester Hofe, dovodi u pitanje značaj sadržine ciriških sefova i pretpostavlja da se radi o replikama spisa koje je Ester Hofe već prodala.

Ocenio je i da je presuda nastavak procesa u kojem su "gažena pojedinačna imovinska prava, bez ikakvog pravnog utemeljenja".

Etgar i dalje tvrdi da su njegove klijentkinje legitimno nasledile radove, pa državnu zaplenu njihove imovine naziva "sramotnom" i "pljačkom prvog stepena".

Izraelska nacionalna biblioteka tvrdi da su Kafkini dokumenti "kulturna dobra" koja pripadaju jevrejskom narodu. Biblioteka je u proteklom periodu preuzela vlasništvo nad još nekoliko rukopisa koje su, po nalogu suda, naslednice Ester Hofe morale da predaju. 

"Pozdravljamo presudu suda u Švajcarskoj, koja odgovara svim presudama koje su ranije doneli izraelski sudovi", prokomentarisao je predsednik Izraelske nacionalne biblioteke Dejvid Blumberg i istakao da će Kafkino nasledstvo biti dostupno kako Izrealu, tako i svetu.

Drugi naučnici dovode u pitanje izraelsko prisvajanje Kafke, napominjući da je i sam pisac bio prilično ambivalentan u vezi sa sopstvenim judaizmom. Ipak, pred kraj života, razmišljao je o napuštanju Praga i preseljenju u Izrael, a pohađao je i časove hebrejskog jezika.

Nemački književni arhiv priznao je Ester Hofe kao naslednicu. Planirali su da otkupe kolekciju jer smatraju da dela pisana na nemačkom pripadaju Nemačkoj.

I na kraju Kafkinog poslednjeg procesa, Benjamin Balint upozorava da sadržaj ciriških sefova možda neće ispuniti očekivanja javnosti.

"Malo je verovatno da ćemo u okviru ovih spisa pronaći neko Kafkino remek-delo, ali svakako je reč o nečemu vrednom", ističe Balint.

Napominje i da će bitka oko svakog Kafkinog originalnog dela nesumnjivo biti žestoka.

"Nešto je čudno u Kafkinoj auri i ona kao da privlači sve ovo što se dešava", zaključuje izraelski publicista.