Дуго скривана дела Франца Кафке коначно би могла да буду доступна очима јавности. Окончана је деценију дуга судска борба око културног наслеђа чувеног писца, коју многи пореде са надреалним заплетима његових дела.

Окружни суд у Цириху потврдио је прошле недеље израелске пресуде и донео одлуку да се отвори неколико сефова у том швајцарском граду. Тиме је отворен пут да се њихов садржај пошаље у Израелску националну библиотеку.

Предмет спора су још неоткривени списи, који би у сасвим другачијем светлу могли да представе једну од најмрачнијих фигура светске књижевности – прашког Јеврејина који је говорио и писао на немачком језику.

Књижевни опус Франца Кафке предмет је вишегодишњих жестоких судских битака између Израела и Немачке.

Стручњаци претпостављају да се у циришким сефовима крију рукописи у којим су последње странице Кафкиних најзначајнијих дела, који су били недовршени када су објављени после његове смрти.

Израелски Врховни суд већ је одузео колекцију Кафкиних рукописа једној израелској породици.

Списи су били сакривени у трезору банке, а део је пронађен у оронулом стану препуном мачака у Тел Авиву.

После одлуке швајцарског суда могла би да буде окончана аквизиција готово свих познатих Кафкиних радова, чиме би била стављена тачка на вишегодишње правне битаке око наслеђа великог писца.

Сага чији је аутор могао бити Кафка

Аутор ове приче могао би бити и сам Франц Кафка, чије име је често алузија на апсурдне ситуације.

Дела чешког Јеврејина позната су по протагонистима са којима би се могао идентификовати сваки човек – банкарски скужбеник у "Процесу" пролази кроз мучни судски поступак, а да никада не сазнаје за шта је уопште оптужен.

"Апсурдност овог процеса је у томе што се битка водила око наследства за које нико није знао шта тачно садржи. Надамо се да ће и то питање коначно бити решено", закључује истраживач у Јерусалимском институту "Ван Лер" Бенјамин Балинт.

Балинт је иначе аутор књиге "Кафкин последњи процес", која документује вишегодишњу правну битку око пишчеве заоставштине.

Судски процес се можда ближи крају, али Балинт истиче да ће питања Кафкине културне припадности и наслеђа дуго остати отворена.

Кафка је непосредно пре смрти од туберкулозе 1924, у четрдесетој години живота, своје текстове оставио дугогодишњем пријатељу – уреднику и издавачу Максу Броду.

Иако је Кафка затражио од пријатеља да све списе спали, Брод је највећи део објавио – романе "Процес", "Замак" и "Америка". Управо ти радови су некада мало познатог аутора постхумно претворили у једног од најпознатијих и најутицајнијих писаца 20. века.

Брод је неке од рукописа прокријумчарио у Израел 1938. године док се скривао од нациста, али није објавио сва дела. Пре смрти, својој личној секретарици Естер Хофе, Брод је оставио Кафкине рукописе и упутио је да их проследи у научне институције.

Међутим, Естер Хофе је задржала и сакрила поверено јој књижевно благо. Део је продала за енормне своте – оригинални рукопис "Процеса" продат је Немачком књижевном архиву "Марбах" за 1,8 милиона долара на аукцији у Сотбију у Лондону, 1988. године.

Пре смрти 2008, у 101. години, Бродова секретарица је Кафкину колекцију оставила ћеркама – Еви Хофе и Рут Вајзлер. Обе ћерке, као и Естер Хофе, преживеле су Холокауст и обе су Брода сматрале оцем, па тиме и његову архиву својим законитим наслеђем.

Ћерки Вајзлерове је, после смрти мајке и тетке, припала одговорност да се бори за остатак колекције.

Битка за књижевна дела, али и културно наслеђе 

Адвокат Џешаја Етгар, који је заступао ћерке Естер Хофе, доводи у питање значај садржине циришких сефова и претпоставља да се ради о репликама списа које је Естер Хофе већ продала.

Оценио је и да је пресуда наставак процеса у којем су "гажена појединачна имовинска права, без икаквог правног утемељења".

Етгар и даље тврди да су његове клијенткиње легитимно наследиле радове, па државну заплену њихове имовине назива "срамотном" и "пљачком првог степена".

Израелска национална библиотека тврди да су Кафкини документи "културна добра" која припадају јеврејском народу. Библиотека је у протеклом периоду преузела власништво над још неколико рукописа које су, по налогу суда, наследнице Естер Хофе морале да предају. 

"Поздрављамо пресуду суда у Швајцарској, која одговара свим пресудама које су раније донели израелски судови", прокоментарисао је председник Израелске националне библиотеке Дејвид Блумберг и истакао да ће Кафкино наследство бити доступно како Изреалу, тако и свету.

Други научници доводе у питање израелско присвајање Кафке, напомињући да је и сам писац био прилично амбивалентан у вези са сопственим јудаизмом. Ипак, пред крај живота, размишљао је о напуштању Прага и пресељењу у Израел, а похађао је и часове хебрејског језика.

Немачки књижевни архив признао је Естер Хофе као наследницу. Планирали су да откупе колекцију јер сматрају да дела писана на немачком припадају Немачкој.

И на крају Кафкиног последњег процеса, Бенјамин Балинт упозорава да садржај циришких сефова можда неће испунити очекивања јавности.

"Мало је вероватно да ћемо у оквиру ових списа пронаћи неко Кафкино ремек-дело, али свакако је реч о нечему вредном", истиче Балинт.

Напомиње и да ће битка око сваког Кафкиног оригиналног дела несумњиво бити жестока.

"Нешто је чудно у Кафкиној аури и она као да привлачи све ово што се дешава", закључује израелски публициста.