Представљање књиге ”Приватна збирка као музејски феномен на примјеру збирке Стјепана Мезе”, аутора Жанке Додиг, музејског савјетника Музеја Сарајево, одржаће се у четвртак, 11. априла 2019. године у 19.00 часова, у Дучићевој сали Музеја Херцеговине у Требињу.

Издавачи књиге су Музеј Сарајева и Удружење ICOM- Национални комитет БиХ. Књигу ће прeдставити: Алма Лека, музејски савјетник и предсједник ICOM-а БиХ, Аида Сулејманагић, виши музејски архитекта и документариста Музеја Сарајева и аутор Жанка Додиг.

Саставни дио представљања књиге је и мања изложба. Реализација представљања књиге је наставак давно започете сарадње, када је Музеј Херцеговине Требиње гостовао у депандансу Музеја Сарајева, Деспића кући, са сликама Милене Шотре, а Музеј Сарајева, у Музеју Херцеговине, са јеловницима из збирке Иштвана (Стјепана,Стефана) Мезе, чија је Збирка побудила потребу писања наведене књиге.

„Шта нас покреће да сакупљамо, шта је пресудно за одабир теме, зашто многи одустану, а појединци створе паралелни свијет од своје страсти? У чему су разлике између жена и мушкараца кад је ријеч о сакупљању, какве посљедице имају приватне збирке (након уласка у музеј) на његову дјелатност и на цјелокупно наслијеђе, како музеји могу стимулисати сарадњу са колекционарима? Колико је нашу средину обогатио Иштван Мезо и да ли смо му се адекватно одужили? Како би се музеји требали поставити према технолошким достигнућима и претворити их у своју предност? Нека су од питања којим се бави књига „Приватна збирка као музејски феномен / на примјеру збирке Стјепана Мезе у Музеју Сарајева“.

Збирка Иштвана (Стјепана, Стефана) Мезе, налази се у овом Музеју од 1961. године када је велики колекционар предао, тада Музеју града Сарајева, све што је сакупио током дугог колекционарског стажа. Ова хетерогена Збирка (мање је познато да је Мезо сакупљао и умјетничке слике, сатове, дијелове намјештаја те многобројне предмете који, данас, свједоче о времену које је прошло) препознатљива је по јеловницима, најмногобројнијем дијелу колекције. Преко јеловника, попратне појаве свакодневног живота, огледа се вријеме, његове специфичности, навике и обичаји који га прате. Површним увидом у готово 4000 јеловника закључујемо да није богатство понуде и разноврсност јела оно по чему се ови јеловници разликују од данашњих, него начин њихове израде и љепота детаља. Укратко, њихова особеност и оригиналност која их чини јединственим. Јеловници писани руком на декорисаном картону, украшени сребреном папучицом или свиленим цвијетом, јасно показују да су и они у служби пријатне атмосфере обједа. У времену у којем живимо када је за већину основна брига преживљавање, а не његова квалитета, у времену много јачих технолошких могућности, али у времену одсуства маште, јеловници су постали униформисани, једнолични, сиромашни.

Улога музеја јесте да сачувају, покажу, али и да опомињу! На њима је и да пруже руку колекционарима јер ниједан музеј не може сачувати све што је вриједно чувања, због тога је сарадња са колекционарима неопходна. А, Мезо је најбољи примјер какве резултате појединачна, колекционарска, дјелатност може дати.“