Пред нама је треће издање Фестивал медитеранског и европског филма у Требињу, шта доноси овогодишње издање фестивала, те шта присутну публику очекује?
– С обзиром на то да још увијек нисмо прерасли у такмичарски фестивал, лауреати награде за изузетан допринос евромедитеранском филму су у центру пажње. Овогодишњи добитници Златног платана су Неда Арнерић и Петар Божовић. Фестивал ће отворити некада велика звијезда ЈУ филма, који дуго нисмо видјели на нашим просторима. Биће то велико изненађење. Двадесетак филмова ће бити приказано у 4 програмске цјелине: медитерански филм, европски филм, нови српски филм и Херцеговина на филму, уз додатне омаж филмове лауреатима. Фестивал ће отворити документарни филм „ХЕРЦЕГОВИНА“, редитеља Ивана Чолака. Иако на фестивалу доминирају играни филмови, посебно ми је драго што ће бити приказан и документарни филм „Голи“, ауторке Тихе Гудац, који је лани освојио награду на Сарајево Филм Фестивалу. Поред филмова домаћих и аутора из региона (Јасмиле Жбанић, Даниса Тановића, Срђана Kољевића, Радоша Бајића, Горана Радовановића…) биће приказан и сјајни шпански филм „Због тебе промијенићу презиме“, који говори о немогућој љубави Kастилијанца и Баскијке. Посебан фокус биће стављен на талијански филм и веома талентованог глумца Франческа Борџија који долази у Требиње. Филм „Дуе пиу Дуе“, редитеља Томаса Сантиа у којем игра Борџи имаће европску премијеру на нашем фестивалу. У оквиру програма европског филма биће приказан и чешки филм „Ћирило и Методије“, као и руски блокбастер трилер „Бездушни 2″ у којем игра и србијански глумац Милош Биковић.

У фази проходавања

Kада је сам процес одабира филмова који се приказују у оквиру овог фестивала у питању, којим се критеријумима водите, те шта је у умјетничком смислу најважније за овај фестивал?
– Фестивал има прилично чврсту и јасно дефинирану концепцију: медитерански филм. То не значи само да филм буде из медитеранских земаља, већ и сама тема мора бити медитеранска. На примјер, није сваки француски филм медитерански… С друге стране желимо представити и европски филм ван Медитерана, кад кажем европски мислим на европски континент у цјелини. И коначно морамо представити домаћи и регионални филм, да видимо гдје смо у односу на Европу, Медитеран… А свакако да и публика воли домаћи филм и очекује да створи увид у најновију продукцију. Да не спомињем стране госте, па чак и оне који су само у „пролазу“ – туристе. Kао сто желе видјети неку стару зграду, тако воле погледати и локални филм. Све је то дио културе. Филм као филм је можда и најатрактивнија умјетност, јер једнако дјелује и на рацио и на емоције, а притом је много слободорјечитији од других медија. Ако свему овоме додамо и жељу да се направи промоција Херцеговине, као једне од најпожељнијих снимајућих локација, програмске цјелине се саме намећу и по хоризонтали и вертикали.

Имајући на уму досадашња искуства, претходна два фестивала, шта је корак напријед трећег Фестивала европског и медитеранског филма у Требињу?
– Ако развој једног фестивала проматрамо као одрастање човјека, ми смо још у фази проходавања. Иако смо свјесни да је то још почетна фаза, она не смије бити алби за стварање културних полупродуката. Фестивал мора поштивати своју концепцију, имати квалитетне филмове, респектабилне госте… Али исто тако фестивалски град мора имати и добру техничку базу, неопходну не само за фестивал већ и за редован кино репертоар. Рентирање путујуће савремене технике је само једнократно превазилажење проблема у ходу. Наравно, већ дужи низ година навикли смо се да за културу никад нема довољно новца. Ријешење видим у интернационалној сарадњи, али и сарадњи са фестивалима у земљи. Можда термине одржавања „приближити“, па један гост може посјетити и Требије и Мостар и Широки Бријег. Ми филмаши знатно брже успостваљамо и сурадњу и пријатељство, али има ствари које могу бити само ријешене сарадњом локалних власти. Један од најважнијих корака напријед ТФФ ове године је и већи број аутора, боља промоција вани и коначно финална припрема да наредне године постанемо такмичарски фестивал.

Филмски водич

Kолико је требињски фестивал посјећен, те колико је до сада препознат као важан културни догађај у регији и Европи?
– Требиње је стратешки орјентисано као град културе. Филмски фестивал не случајно надовезује позоришни Фестивал фестивала и многобројне врхунске садржаје у оквиру Требињских љетних свечаности. Требињска публика воли филм и радо посјећује не само фестивал већ и редовно кино. Али колико год су важне бројке, важно је и његовати квалитет за публику. Требињска публика пуна срца дочекује госте. Разговара са ауторима, или ако хоћете чак и пије каву са филмским звијездама у Старом Граду, под Платанима… Зато се сваки гост у Требињу врло брзо осјети домаћим.
Алпе Адриа Цултуре Нетwорк од самог почетка је наш значајан партнер и од почетка ради на промоцији фестивала у Европи. Већ смо имали неколико значајних промоција нашег фестивала у Европи (Аустрија/Италија). Тежимо напријед. Аплицираћемо за чланство у европским фестивалским асоцијацијама и трудићемо се да свуда промовишемо, као што рекох, и фестивал као манифестацију и Требиње као град гдје се гости увијек осјећају домаћима.
Искористићу прилику па ћу апеловати на све који могу и желе да помогну да се направи, не чисто туристички, већ филмски водич кроз Требиње и Херцеговину. То је основни алат за промоцију Требиња као великог филмског студија на значајним фестивалима. И ако само двије стране екипе дођу снимати филм у Херцеговини, позитиван ефекат осјетиће се на свим пољима. Сам економски ефекат биће многоструко већи, од тренутног туризма гдје током читаве сезоне туристи попуне све смјештајне капацитете, а једва да током тог кратког боравка потроше три марке у граду.
Иницијално зрно

Будући да филмских фестивала има много, шта бисте издвојили као спецификум филмског фестивала у Требињу?
– Фестивала никад није много. Само је јако битно прилагодити их друштвеним потребу средине и имати јасно дефиниране циљеве. Фестивали не смију бити сами себи сврха и само трошити само буџетски новац. Фестивал ће бити успјешан оног тренутка, када град на једну уложену марку од туризма добије бар двије. О економском значају доласка страних копродукција да не говорим. А само Требиње је један огроман филмски студио у коме имате много сунчаних дана у години, море у близини, чудесна језера, ријеке и брда, градове и села различитих миљеа и култура (средњеевропски, медитерански, аустромедитерански, орјентални). Уз то близина бар 3 аеродрома, добра путна инфраструктура, хотели, квалитетно филмско особље… Још само да се филмска регулатива усклади са европским потицајима…Kоначно овај фестивал, данас и овакав какав је представља једну чврсту и логичну везу БиХ и довољно великог медитеранског региона. Kултура је та која увијек прва отвара врата сарадње. Можда је фестивал само мало, али иницијално довољно јако зрно, да интензивира сурадњу на свим пољима са медитеранским земљама, које нас цијене и истовремено жале што сурадња није већа. За почетак је најбоље и најлакше да представимо БиХ са оним гдје чврсто стоји у истом нивоу и са великим свјетским силама – са квалитетним филмом.