У Бањалуци је вечерас промовисана књига "Шта ми ово треба", прослављеног режисера Емира Кустурице. Ријеч је о његовој трећој књизи, сатканој од дневничких записа у посљедњих 25 година - од рата у Босни и Херцеговини, па до данашњих догађања.
"Шта ми ово треба", према ријечима познатог режисера, потенцијално је питање које лако може да се претвори у егзистенцијално стање и никако не треба одговарати на то. У књизи је, али и у његовом животу, како каже, много тога дон-кихотовско, као и у схватању идеје о животу која не може да буде без минималне дозе идеализма и формалног пројектовања будућности.
"На несрећу, многи посрну насред пута, не као Дон Кихот који се тек на крају живота питао шта ми је ово требало, а послије тога је оболио и умро. Ја сам се питао шта ми ово треба и велика је разлика те сложенице која се ставља у прошло вријеме и у ово садашње у коме је то у ствари израз егзистенцијалног стања гдје се не одговара на то питање, већ постави та теза и живи с њом", рекао је Кустурица.
О Кустурици и његовој књизи говорили су књижевник Ранко Рисојевић, издавач Манојло Вукотић, али и академик Матија Бећковић. Кустуричине дневничке забиљешке, каже Бећковић, “имају важну и опомињућу позадину, која може да наговијести нешто што се надвија над свијетом”.
"Мало му је што режира, пјева, свира, савјетује предсједнике, пројектује и подиже градове. Он још и пише... А ја сам само писао и он је ударио на то моје посљедње уточиште", истакао је Бећковић.
Промоцији књиге присуствовао је и предсједник Српске, Милорад Додик, поручујући да је ово велики догађај и прилика да се јавности представи треће књижевно дјело Емира Кустурице.
"Гдје износи вриједности и ставове везано за савремени тренутак, савремени живот, који повезује са историјом која се овдје чини као да се понавља. Било је дивно присустовати оваквој књижевној вечери и чути тако еминентне излагаче", нагласио је Додик.
Кустурица у књизи, на 360 страна, у 80 поглавља, говори о свом животу и својим дилемама, надама и сумњама, не бјежећи ни од једне теме, појаве или актуелног тренутка.
Шта Ви мислите о овоме?