Новинар Радио Требиња Ратомир Мијановић успјешно је промовисао литерарни првјенац, књигу „Приче из ратомира“ на 63. Међународном сајму књига у Београду, на штанду Републике Српске.

„Изузетно сам задовољан промоцијом, још сам у чуду. Једноставно, морате бити импресионирани када се ваше дјело представља на једном оваквом мјесту, гдје је само кроз Халу 2 и поред штанда РС јуче прошло на хиљаде посјетилаца. То је најбоља потврда да труд није био узалудан“, каже Мијановић у телефонској изјави за Радио Требиње.

О књизи „Приче из ратомира“, са двадесет три кратке приче, засноване на истинитим догађајима из ратних година у Херцеговини, коју је новинар Радио Требиња посветио небеском строју Херцеговине, знаним и незнаним херојима који су положили своје животе у рату, говорили су један од јунака његове књиге, предсједник Завичајног клуба „Освит“ из Билеће Миодраг Љумо Хрњез и пјесник Божидар М. Глоговац.

Хрњез је навео да су Мијановићеве приче погодне за екранизацију и да је “њихова вриједност истина“, а Глоговац је ауторову ратну биографију доживио као рађање великог књижевника, који је својим дјелом подарио ловоров вијенац за своје ратне другове.

„Књига је мала габаритом, али све што има призвук „малог“ наговјештава рађање великог књижевника. Мени се чини да је аутор овом књигом загрмио као својевремено Матија Бећковић када је постао „Мина“ и „Воз без шина“,  рекао је Глоговац .

Додао је да су двије важне преокупације у књизи – љубав и војничка част, као узвишени и свети чин.

„Ова књига се не може препричати, јер свака прича је посебна цјелина и свако носи своју поруку. У њој има за сваког понешто, а нарочито за нас Херцеговце, јер јунаци ове књиге нису дозволили да се поново напуне јаме безданице“,  закључио је Глоговац.

Дијелове из књиге синоћ је говорио млади Требињац  Јован Јовановић, студент четврте године ФДУ Београд, а програм је водила Требињка Маја Тодић, рођена Вукомановић. У програму је учествовала и наша суграђанка Вера Басор, која тренутно живи и ради у Београду.

„Хвала Љуму, хвала и Глоговцу, који ме је представио на свој посебан начин, истакавши да је колико је год моја књига мала, огромно оно што се налази између њених корица. Овакве ријечи ми дају снагу да заборавим како ми је било тешко када сам почео да пишем књигу, и на разне проблеме које сам имао. Велико хвала учесницима промоције и свима који су синоћ дошли да ме подрже“, каже Мијановић.

Промоцију је, истиче, пратио велики број Херцеговаца и љубитеља књиге из Републике Српске и Србије. Књига нашег колеге окупила је велики број Требињаца који данас живе и раде у Београду, али и његову породицу, пријатеље и некадашње саборце.

„Оно што ми је посебно драго било јесте да је на промоцији било доста Требињаца, који су одавно отишли из нашег града, оженили се и удале се, дошли су са својом дјецом на промоцију, све је било пуно на нашем штанду и око њега. Срце ми је заиграло када сам угледао Новицу Гушића, команданта Невесињске бригаде ВРС, који је са нама био актер митровданских и других офанзива, били су и пуковник Миленко Лаловић, звали смо га пуковник Заврата и пуковник Велиша Миљановић, и још низ официра ВРС из тих ратних дана, лијепа екипа добрих и честитих људи“, прича Мијановић.

Кроз смијех додаје да су многи посјетиоци промоције Фондације браће Карић, која је организована преко пута штанда РС „промијенили страну“ и дошли на његову промоцију, јер их је заинтригирала – и поред гламурозности коју Карићи итекако знају да покажу.

Понуде за нове промоције пристижу са свих страна.

 „Жарко J.Ратковић, предсједник Удружења Требињаца „Jован Дучић“, са сједиштем у Београду,  предложио ми је да да промоција буде организована у овом удружењу, да окупимо што више Требињаца и Херцеговаца. Идеја ми се допала и било би ми драго да је реализујемо. Првог новембра промовишемо књигу у Билећи, петог новембра у Невесињу, планиране су и промоције у Банском двору у Бањалуци, Руском центру у Никшићу, Кући Ива Андрића у Херцег Новом. Има неких идеја да идемо и у Нови Сад, Клек и Гајдобру, не знам хоћу ли имати снаге за све те промоције, бојим се да не досадим људима“, каже новинар Радио Требиња.

У међувремену је, на основу појединих прича из книиге, написао сценарио за филм, неку врсту омнибуса, који је послао на двије адресе у Београду.

„Добре су реакције, похвално су се изразили о сценарију, има на њему још доста рада, то је дуготрајан процес. Предложено ми је да књигу преточим у роман, јер моја књига, кажу, има потенцијала, помињу се и озбиљне издавачке куће, видјећемо шта ће од тога бити, то јо све, што ми кажемо у Требињу – о дугу штапу“, скромно ће новинар.

Упитан да прокоментарише домете овогодишњег сајма и чињеницу да је, поред озбиљних аутора, један од хитова и књига ријалити звијезде Кристине Кије Коцкар, Мијановић истиче да га таква дешавања не изненађују.

„Сајам је апсолутна лудница, више се не зна ко, шта и гдје промовише. То што је Кија хит сајма уопште ме не чуди, народ је, у највећој мјери, обезглављен и обеспамећен. Са друге стране, радује ме да се и даље цијени квалитет озбиљних аутора, попут Љиљане Хабјановић Ђуровић, која је на сајму промовисала нови роман, под називом „Со земљи“, о животу и подвигу Светог Василија Острошког. Драго ми је да сам имао прилику да разговарам са њом, поклонили смо књиге једни другима, и том приликом сам јој говорио о Мркоњићима из ратних година, неке детаље које није знала и којим је била одушевљена“, рекао је новинар Радио Требиња.