На платоу испред Народне библиотеке у Требињу синоћ је пред више стотина грађана представљена књига “Приче из РатоМира”, првијенац новинара Ратомира Мијановића.

Не памти се да је у Требињу једна промоција књиге изазвала оволику пажњу Требињаца, али и бројних Херцеговаца из свих сусједних општина, који су дошли да, по први пут послије рата, присуствују представљању 23 истините ратне приче.

Судбине обичних људи испричане кроз ову књигу, који су се до јуче дружили, играли билијар и прилазили дјевојкама, а већ сутра били на првим борбеним линијама фронта, изазвала је посебне емоције код свих присустних, који су у више наврата громогласним аплаузом поздравили аутора и његове госте.

Актери прича су током деведесетих били у првим борбеним редовима, а вечерас су се кроз писану ријеч присјетили времена које се не смије заборавити и поновити, јер мир, како је рекао Мијановић, нема алтернативу.

“Драго ми је што сам у једном лијепом амбијенту и међу драгим људима премијерно представио свој првијенац. Најмилије ми је што су вечерас са мном били хероји мојих прича, који су се, када је било најтеже, изборили за Републику Српску”, додао је Мијановић.

Он је рекао да књига почиње причом о првом дану рата на подручју Херцеговине – 1. октобар 1991. године, а посвећена је једном његовом другу који је погинуо на дубровачком ратишту, док се кроз посљедњу причу опрашта од свог пријатеља Николе Бајчетића, који је био један од посљедњих жртава рата у Жегуљи.

“Мислим да су сви ти који су положили живот за нашу слободу данас на небеској стражи, одакле нас вечерас гледају и осмјехују се. Знам да им је драго због ове промоције”, додао је Мијановић.

Један од актера прича из књиге “Приче из РатоМира” Александар Сарић истакао је да је ова књига вечерас окупила припаднике из сваке ратне јединице Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.

“Сви смо вечерас заједно, као што смо то били и у времену када се стварала и бранила Република Српска”, рекао је Сарић.

Он је Мијановићу испричао двије приче, које су завршиле у књизи – о томе како је непријатељском војнику, иначе свом школском другу, дао крв да би му спасио живот и о томе како су се на линији раздвајања састале све три војске.

“Ту су били Хрвати, муслимани и Срби. Донијели смо двије транспортне торбе дувана да бисмо извукли родитеље мог саборца који је тада био са мном у јединици”, испричао је Сарић.

Мијановићев ратни саборац Миодраг Љумо Хрњез рекао је да Мијановић увијек прича о миру и љубави, што је истакао и у својој првој књизи.

“Ово је један дворац који је саткан од 23 одаје, које зраче љубављу, топлином, енергијом, искреношћу, на чему и почива ова књига. Свака прича у овој књизи је настала у сузама, али у сузама које оплемењују и аутора и читаоца”, навео је Хрњез.

Говорећи о вечерашњој промоцији, директор Народне библиотеке Милосава Супић Вуковић истакла је да јој је драго што је Мијановићева књига прва промоција коју је ова установа приредила од када је она преузела дужност директора.

“Драго ми је што је то мој колега новинар. Потрудићемо се да буде више оваквих промоција, о којима ће, сад сам сигурна, причати цијела Херцеговина, јер овако књижевно вече се не памти у нашем крају”, истакла је Супићева.

Окупљене је поздравио и потпредсједник Скупштине града Бојан Шапурић.

Ова промоција, замишљена као књижевно-поетско-музичко вече, оправдала је сва очекивања публике, која је након промоције покуповала преостале примјерке књиге, од којих је сав приход намијењен дјеци са посебним потребама.

Најављено је и друго издање ове књиге.

У промоцији су учествовали ученици Гимназије “Јован Дучић” и локална рок-група “Кругови у живи”, који су извели пјесме групе “ЕКВ”, симбола деведесетих година.
Публика је имала прилику и да чује двије радио драме, у којој је једна од улога повјерена Мијановићевом сину Балши.

Након Требиња, Мијановић планира да приреди промоције књиге у свим општинама источне Херцеговине, Вишеграду, Бањалуци, Београду.

Издавач књиге су Књижевна заједница “Јован Дучић” Требиње и “Свет књиге” Београд.