У Културном центру синоћ је одржано пјесничко вече академика Гојка Ђога, на којој је публици представљена његова најновија књига поезије „Клупко“, објављена ове године.

„Са овом књигом затварам неку врсту трилогије коју сам започео са ‘Вуненим временима’, наставио са ‘Црним руном’ и сада је смотао у ‘Клупко’. Ја сам говорио пјесме из ‘Клупка’, али и оне пјесме на које се ‘Клупко’ наслања. Јер био је вечерас овдје присутан и један дио људи који ништа не зна о догађају који се десио прије 40 година. Прошло је једно вријеме“, каже он.

Ђого каже да као пјесник мора истаћи да је поезија – најбољи дио књижевности.

„На неки начин поезија је постала нека салонска прича. Текстови су текстови за елиту, за пробране читаоце. То није случај само у нашој култури, а колико ће то трајати веома је упитно. И куда ће кренути даље тај пјеснички израз. Треба рећи да и одавнина поезија није била за масу. Али на неки начин поезија ипак стиже до читалаца. Посебно на књижевним вечерима као што је ова – видите да има читалаца“, каже Ђого.

Ђого каже да је мимо његове воље цјелокупни пјеснички опус обиљежила књига „Вунена времена“.

„Кажем мимо моје воље јер је то на неки начин бацило сенку на моје остале пјесме. Можда то није лоше па песник остаје песник једне књиге. Бићу нескроман па ћу се упоредити са Бодлером. Многи не знају да је он написао много добрих књига али остаје познат по маестралној ‘Цвеће зла‘“, каже академик који је у току свог дугогодишњег рада био много пута награђиван, између осталог и Дучићевом наградом.

„Када човјек обавља неки посао, природно је да жели потврду за свој рад. Награде су нека врста потврде да не радите ћорав посао“, закључује академик.

 
На синоћној пјесничкој вечери о Ђоговој поезији говорио је и пјесник Радомир Уљаревић.