У Градској галерији у Невесињу синоћ је представљена књига „Пред сјенима српских мученика“ професора српског језика из Фоче Рада Лаловића. У поетској руковети заступљени су радови 24 аутора, међу којима Матије Бећковића, Десанке Максимовић, Јована Дучића, Добрице Ерића, Стевана Раичковића, Рајка Петрова Нога као и многих других српских пјесника. Пјесме су инспирисане страдалачком судбином српског народа, посебно у 20. вијеку.

Рецензент Душко Крсмановић нагласио је да до сада нисмо имали ниједну књигу у којој би се могла наћи поетска свједочења о голготи у којој су Срби прошли током болног 20. вијека и ова књига могла би да попуни ту празнину.

- Ова поетска руковет је једна од значајних доприноса сјећању на пострадале и развијању свијести о значају њихове жртве како за нас тако и за наше потомке – додао је Крсмановић.

Главни уредник књиге Владимир Пантовић рекао је да је ово јединствен избор поезије која говори о српским стратиштима.

−Једна од водиља за припремање ове књиге била је да не постоји сличан зборник на српском говорном подручју, па је постојала потреба да се приреди и објави – истакао је Пантовић. Он је додао да је књига промовисана у Фочи, Гацку, Вишеграду, Палама, Источном Сарајеву, Требињу и Братунцу и најавио још промоција у Републици Српској и Србији како би се објелоданило постојање ове поетске руковети која говори о ономе што не смијемо заборавити ни у историјском ни у књижевном смислу.

Аутор књиге професор Раде Лаловић рекао је да сваки озбиљан народ који држи до властитог достојанства активно чува и његује причу о свом постојању и о својим успонима и страдањима.

− Први моји спознајни тренуци о невесињском мученичком путу били су сазнање о смрти невесињских дјевојака у Другом свјетском рату − истакао је Лаловић. Он је рекао да у основним и средњим школама професори на часовима српског језика и књижевности морају имати поетски текст који је по Аристотеловим ријечима много важнији од историјског, јер он показује наш доживљај, односно ауторово проживљавање судбине жртве, судбине страдалника и памћење по души и у души.

Љепоту ове поетске вечери употпунили су рецитацијама ученици невесињских школа, Етно група „Симонида“ и пјесникиња Николина Кучинар чије су пјесме такође нашле мјесто у овој књизи.

Организатори синоћње промоције су били СПКД „Просвјета“ и невесињски наставници и професори српског језика.