Glumica Nataša Ninković u nedelju na svečanom uručenju nagrade „Žanka Stokić“ u Narodnom pozorištu.
Gluma je moja potreba, strast, prostor spoticanja, spoznaje, slobode i velike ljubavi.
KAD kažem Nataša Ninković, to je pre svega, jedan veliki glumački dar, otvoren um, radoznalost, srčanost, sjajna energija, istinoljubivost i pravdoljubivost, perfekcionizam, hrabrost, visoko postavljeni ciljevi. A uz to, ona je jako lepa… Ume da voli, da se raduje i smeje od srca. Veliki posvećenik boginje Talije, mislim čak i njena miljenica – rekla je na današnjoj svečanosti u Narodnom pozorištu Svetlana Bojković, prva dobitnica nagrade „Žanka Stokić“, čestitajući ovogodišnjoj – Nataši Ninković.
Ugledno priznanje, već šesnaest godina (na inicijativu glumice veka Mire Stupice) dodeljuje nacionalni teatar, „Večernje novosti“ i Grad Požarevac za celokupno delo aktivnoj glumici, „ličnosti koja je obeležila pozorišni, filmski i televizijski život Srbije svojom stvaralačkom ličnošću i bogatstvom glumačkog izraza“.
– Nataša je radoznala glumica, ali oprezna. Ranjiva, ali snažna. Istovremeno suzdržana i slojevita, čvrsta i nesigurna, tradicionalna i savremena, stamena, temeljna, a u suštini nežna i emotivna. Pred vama je tajfun talenta, inteligencije, naboja i lepote – dobitnicu je opisala rediteljka Snežana Trišić.
O Nataši Ninković, prvakinji Drame Narodnog pozorišta, govorila je i njena koleginica sa klase Nela Mihailović.
– Ovih dana sam pogledala spisak dobitnica ove nagrade i znam da znaš da si u odličnom društvu, u ligi prvih dama srpskog glumišta. Veoma su retke glumice koje su za 25 godina karijere kontinuirano prisutne i na filmu, i na televiziji i u pozorištu. Za Natašu je gluma utočište u kojem diše punim plućima. Tako posebna, i tako svoja. Ona je zahtevan partner, takva je inače i u životu prema svima koje najviše voli. Ali, ona vraća duplo više, nesebično, obilato, raskošno…
S kolegom Mikijem Krstovićem prvi put se srela u filmu „Spasitelj“ Gage Antonijevića, od kada traje njihovo poznanstvo i saradnja.
– Odmah sam video s kakvom božanstvenom, darovitom, mladom devojkom radim. Kad igrate sa takvim partnerom otkrijete nešto što niste znali, budete bolji od sebe. U filmu „Spasitelj“ igrao je i Denis Kvejd, ali moje bogatstvo je što sam tada sreo Natašu. Ona ima toliko toga, to je jednostavno magija.
Reditelj Gaga Antonijević, s čijim filmom je počela veliku karijeru (mnogo godina kasnije zaigrala u njegovoj seriji „Ubice mog oca“) podsetio je da je u „Spasitelju“ izabrana na audiciji među 86 kandidatkinja:
– Izgledala je kao Irena Papas i nosila neku dramu sa velikom lakoćom, a ta drama joj je prirodno stajala. Kad je počela da glumi, čak se i Kvejd probudio iz svog holivudskog „džet leg“ sna. Ostalo je naša mala istorija… Postali smo večni zavisnici od njenog talenta.
Natašin „klasić“ Vojin Ćetković poslao je pismo iz Pariza, u kojem kaže da „nisu delili samo tajne, sendviče, vreme i prijatelje, već i scenu, kadar, proscenijum, garderobu, mnogo kilometara i milja“.
– Nemoj da si skromna, jer tvoje vrline to nisu. Uživaj samo, pusti nas da te hvalimo, zaslužili smo bar toliko! Imao sam zadovoljstvo da rastem sa tobom. Čini mi se da nijednu reč sa scene nisam izgovorio, a da je prvo ti nisi čula i odobrila. Mi, s klase, bili smo jedni drugima i roditelji i deca, i profesori i đaci. Vrhunska moja, pevaj glasno, ne diži glavu, već nas gledaš odozgo – napisao je Ćetković.
Prethodna dobitnica Olga Odanović pročitala je obrazloženje žirija u kome se, između ostalog, navodi da „očaravajućom scenskom energijom, maštovitošću, duhovitošću i studioznošću, iz uloge u ulogu, nadograđuje veliki glumački dar“.
Plaketu u ime Narodnog pozorišta dodelio joj je upravnik Dejan Savić, statuetu (rad akademskog umetnika Dragiše Miloševića – Grad Požarevac) predao je dramski umetnik Slobodan Stepić, dok je u ime Kompanije „Novosti“ novčani deo nagrade dobitnici uručila novinar Vukica Strugar.
Predsednica ovogodišnjeg žirija Milena Dravić istakla je da na sceni na kojoj je utisnuta duša Žanke Stokić svaka glumica teži da u svojoj igri dostigne visoke standarde, etiku i estetiku, a Nataša Ninković je to svojim radom apsolutno postigla.
– Ja ne znam kakav je osećaj dobiti Oskara i uvek sam se čudila dobitnicima što se onoliko tresu, plaču i zahvaljuju svima, počev od producenata do kućnih ljubimaca. Čak sam im se malo i smejala. A ja sa upravo tako osećam, kao da držim svog Oskara – rekla je uzbuđeno, na kraju svečanosti, Nataša Ninković. – Zahvalila bih se svima s kojima sam delila i najmanji glumački trenutak. Mira Stupica je izvukla iz zaborava Žanku Stokić, veliki glumačku divu, i omogućila nama koje smo stale u red dobitnica da sanjamo naše snove i skrivene želje. A meni, koja držim ovu nagradu, dala je osećaj da, ipak, ima smisla to što radimo. Na tome joj beskrajno hvala. Gluma je moja potreba, strast, moj prostor spoticanja, spoznaje, slobode i velika ljubav.
PRIVOĐENJE U ŽIVOT
ČIM ju je video na prijemnom ispitu, Nebojša Dugalić je pomislio da će biti velika glumica:
– Njene uloge govore o tome. Jednom je naš kolega Boris Pingović kada smo komentarisali Natašin glumački nerv i visprenost, rekao: „Nju da baciš na kamen, ona će da padne na humus!“ Više puta smo se uverilo u to kako Nataša i nemoguće stvari „privodi“ u život.
PRIJATELJI
U PUBLICI je bilo puno kolega i prijatelja Nataše Ninković. Između ostalih, ovom činu prisustvovali su Dara Džokić, Vesna Trivalić, Zoran Cvijanović, Branka Šelić, Milica Mihailović, Isidora Minić, Nebojša Bradić, Vuk Kostić, Zdravko Šotra, Vesna Čipčić, Nebojša Milovanović, Vesna Stanković, Neda Todorović, Tamara Krcunović, Božo Koprivica. U Narodno pozorište, da podele radost sa Natašom, došli su i suprug Nenad Šarenac i sinovi Luka i Matija.
Šta Vi mislite o ovome?