Глумица Наташа Нинковић у недељу на свечаном уручењу награде „Жанка Стокић“ у Народном позоришту.

Глума је моја потреба, страст, простор спотицања, спознаје, слободе и велике љубави.

КАД кажем Наташа Нинковић, то је пре свега, један велики глумачки дар, отворен ум, радозналост, срчаност, сјајна енергија, истинољубивост и правдољубивост, перфекционизам, храброст, високо постављени циљеви. А уз то, она је јако лепа… Уме да воли, да се радује и смеје од срца. Велики посвећеник богиње Талије, мислим чак и њена миљеница – рекла је на данашњој свечаности у Народном позоришту Светлана Бојковић, прва добитница награде „Жанка Стокић“, честитајући овогодишњој – Наташи Нинковић.

Угледно признање, већ шеснаест година (на иницијативу глумице века Мире Ступице) додељује национални театар, „Вечерње новости“ и Град Пожаревац за целокупно дело активној глумици, „личности која је обележила позоришни, филмски и телевизијски живот Србије својом стваралачком личношћу и богатством глумачког израза“.

– Наташа је радознала глумица, али опрезна. Рањива, али снажна. Истовремено суздржана и слојевита, чврста и несигурна, традиционална и савремена, стамена, темељна, а у суштини нежна и емотивна. Пред вама је тајфун талента, интелигенције, набоја и лепоте – добитницу је описала редитељка Снежана Тришић.

О Наташи Нинковић, првакињи Драме Народног позоришта, говорила је и њена колегиница са класе Нела Михаиловић.

– Ових дана сам погледала списак добитница ове награде и знам да знаш да си у одличном друштву, у лиги првих дама српског глумишта. Веома су ретке глумице које су за 25 година каријере континуирано присутне и на филму, и на телевизији и у позоришту. За Наташу је глума уточиште у којем дише пуним плућима. Тако посебна, и тако своја. Она је захтеван партнер, таква је иначе и у животу према свима које највише воли. Али, она враћа дупло више, несебично, обилато, раскошно…

С колегом Микијем Крстовићем први пут се срела у филму „Спаситељ“ Гаге Антонијевића, од када траје њихово познанство и сарадња.

– Одмах сам видео с каквом божанственом, даровитом, младом девојком радим. Кад играте са таквим партнером откријете нешто што нисте знали, будете бољи од себе. У филму „Спаситељ“ играо је и Денис Квејд, али моје богатство је што сам тада срео Наташу. Она има толико тога, то је једноставно магија.

Редитељ Гага Антонијевић, с чијим филмом је почела велику каријеру (много година касније заиграла у његовој серији „Убице мог оца“) подсетио је да је у „Спаситељу“ изабрана на аудицији међу 86 кандидаткиња:

– Изгледала је као Ирена Папас и носила неку драму са великом лакоћом, а та драма јој је природно стајала. Кад је почела да глуми, чак се и Квејд пробудио из свог холивудског „џет лег“ сна. Остало је наша мала историја… Постали смо вечни зависници од њеног талента.

Наташин „класић“ Војин Ћетковић послао је писмо из Париза, у којем каже да „нису делили само тајне, сендвиче, време и пријатеље, већ и сцену, кадар, просценијум, гардеробу, много километара и миља“.

– Немој да си скромна, јер твоје врлине то нису. Уживај само, пусти нас да те хвалимо, заслужили смо бар толико! Имао сам задовољство да растем са тобом. Чини ми се да ниједну реч са сцене нисам изговорио, а да је прво ти ниси чула и одобрила. Ми, с класе, били смо једни другима и родитељи и деца, и професори и ђаци. Врхунска моја, певај гласно, не дижи главу, већ нас гледаш одозго – написао је Ћетковић.

Претходна добитница Олга Одановић прочитала је образложење жирија у коме се, између осталог, наводи да „очаравајућом сценском енергијом, маштовитошћу, духовитошћу и студиозношћу, из улоге у улогу, надограђује велики глумачки дар“.

Плакету у име Народног позоришта доделио јој је управник Дејан Савић, статуету (рад академског уметника Драгише Милошевића – Град Пожаревац) предао је драмски уметник Слободан Степић, док је у име Компаније „Новости“ новчани део награде добитници уручила новинар Вукица Стругар.

Председница овогодишњег жирија Милена Дравић истакла је да на сцени на којој је утиснута душа Жанке Стокић свака глумица тежи да у својој игри достигне високе стандарде, етику и естетику, а Наташа Нинковић је то својим радом апсолутно постигла.

– Ја не знам какав је осећај добити Оскара и увек сам се чудила добитницима што се онолико тресу, плачу и захваљују свима, почев од продуцената до кућних љубимаца. Чак сам им се мало и смејала. А ја са управо тако осећам, као да држим свог Оскара – рекла је узбуђено, на крају свечаности, Наташа Нинковић. – Захвалила бих се свима с којима сам делила и најмањи глумачки тренутак. Мира Ступица је извукла из заборава Жанку Стокић, велики глумачку диву, и омогућила нама које смо стале у ред добитница да сањамо наше снове и скривене жеље. А мени, која држим ову награду, дала је осећај да, ипак, има смисла то што радимо. На томе јој бескрајно хвала. Глума је моја потреба, страст, мој простор спотицања, спознаје, слободе и велика љубав.

ПРИВОЂЕЊЕ У ЖИВОТ

ЧИМ ју је видео на пријемном испиту, Небојша Дугалић је помислио да ће бити велика глумица:

– Њене улоге говоре о томе. Једном је наш колега Борис Пинговић када смо коментарисали Наташин глумачки нерв и виспреност, рекао: „Њу да бациш на камен, она ће да падне на хумус!“ Више пута смо се уверило у то како Наташа и немогуће ствари „приводи“ у живот.

ПРИЈАТЕЉИ

У ПУБЛИЦИ је било пуно колега и пријатеља Наташе Нинковић. Између осталих, овом чину присуствовали су Дара Џокић, Весна Тривалић, Зоран Цвијановић, Бранка Шелић, Милица Михаиловић, Исидора Минић, Небојша Брадић, Вук Костић, Здравко Шотра, Весна Чипчић, Небојша Миловановић, Весна Станковић, Неда Тодоровић, Тамара Крцуновић, Божо Копривица. У Народно позориште, да поделе радост са Наташом, дошли су и супруг Ненад Шаренац и синови Лука и Матија.