У оквиру програма овогодишњег „Дучићевог дана“ вечерас је у Музеју Херцеговине отворена документарна изложба „Живот и дјело Нићифора Дучића (1832-1900)“, коју су приредили Удружење Требињаца „Јован Дучић“ у Београду и Архив Српске православне цркве.

Кроз фотографије и факсимиле његових етнографских и историографских рукописа, те службене преписке коју је са својим савременицима водио и као архимантрит и војни старјешина, аутори изложбе – историчари Радован Пилиповић, Ненад Идризовић и Милош Матијевић настојали су освијетле личност и дјело духовника и ратника, историчара и заслужног јавног радника, родом из Луга у Требињској шуми.

Отварајући изложбу, градоначелник Требиња Лука Петровић подсјетио је да је Нићифор Дучић живио у времену ослободилачких ратова, буна и устанака, у тјескоби коју је на нашим просторима изазвало крваво рјешавање такозваног „Источног питања“, те да је његова „животна филозофија била људски једноставна – на првом мјесту била је слобода, на другом – народна просвјета, а на трећем – народни напредак“.

„Нићифор паше сабљу у вријеме великих балканских сукоба који прате одлазак Турака са наших простора, али истовремено настоји да слободи да оне најдрагоцјеније и најтрајније садржаје. Зато, чим је сабљу вратио у каније, окренуо се – перу и крсту“, казао је Петровић, додајући да је велика тема изучавања и промишљања архимандрита Нићифора Дучића била Српска православна црква – у свим њеним годиштима и вијековима.

„Сабрао је огроман историографски материјал о нашој цркви и оставио га своме потомству. Таквих синтетичних и обимних радова до тада нисмо имали и зато његов рад упућује на нове, више генерацијске културне пројекте у свим доменима“, казао је Петровић додајући да је Нићифор Дучић био у потпуности предат својој животној мисији, те да за своја постигнућа „није тражио ни плату ни ордење“.