Хиљаде туриста сваке године посјећује Травник, првенствено како би видјели родни град књижевног нобеловца Иве Андрића, посјетили његову родну кућу претворену у меморијални музеј те потражили обиљежја и симболе које велики књижевник спомиње у својим дјелима, као што су "Травничка хроника" и "Прича о везировом слону".

Стална изложбена поставка у Меморијалном музеју "Родна кућа Иве Андрића" представља живот и литературу књижевног нобеловца, а састоји се од родне собе, собе посвећене роману "Травничка хроника", фототеке с фотографијама са додјеле Нобелове награде те библиотеке са умјетничком збирком.

Кустос Музеја Енес Шкрго истиче за Фену како је прошлогодишња туристичка сезона за тај музеј била врло добра те да су међу најбројнијим гостима, као и у ранијем периоду, били љубитељи Андрићевих дјела из Словеније.

"Наравно, ту су и гости из мноштва других земаља Европе, али и свијета. Ипак, евидентно је да већ неколико година имамо смањен број екскурзија средњих школа и студената књижевности, па тако имамо ситуацију да у већој мјери долазе ученици и студенти из Хрватске и Словеније, него из БиХ. Ту се објашњење може тражити на разне начине, од тога да Андрић, можда, није довољно заступљен у школским и универзитетским програмима или да професори, односно водитељи школа и универзитета, мисле да није нужно да млади долазе у музеје, инспиришу се и стекну нова знања", казао је Шкрго.

Уз оцјене да је Травник, захваљујући Андрићу, уписан у књижевну мапу свијета, већ годинама се у јавности могу чути питања зашто у Травнику данас не постоји улица или трг који носе његово име те зашто је, уз неколико манифестација попут "Андрићевих дана", Меморијални музеј данас готово једини траг нобеловца у том граду.

"Чињеница јесте да, осим Меморијалног музеја и неколико скулптура, не постоји много тога што би указало да је овдје рођен књижевни нобеловац и да је неке најљепше странице своје књижевности посветио, управо, овом граду. Међутим, с друге стране, Андрића итекако има у овом граду, а доказ за то су како манифестације посвећене њему, тако и значајна и финансијска подршка коју даје Општина Травник. Дакле, то је тај један паралелизам и тешко је некоме ко први пут овдје дође објаснити зашто су ствари постављене на тај начин и зашто Андрић није прави национални јунак, не само овог града него и државе", истиче Шкрго.

Наглашавајући како постоје сви аргументи да Андрић и његова литература буду културни и туристички бренд Травника, Шкрго сматра како се могу пратити добри примјери који постоје широм свијета те да идејно полазиште може бити елаборат који је израдио Завичајни музеј у Травнику.

"При томе, наравно, треба бити опрезан и бојажљив како се од Андрића не би направила естрадна фигура. Једноставно, треба пратити оно што је он говорио и писао за живота и ту је читав низ приједлога како различите структуре могу препознати симболе и инкорпорирати их у економски, друштвени и сваки други облик живота. То није ништа посве оригинално јер примјере добре праксе имате широм свијета, почевши од Дублина и Јамеса Јоyцеа, до родног града Марка Тwаина, али и мноштва других примјера како су књижевност и књижевници постали неодвојиви дио бића града и заједнице", додао је.

Шкрго је подцртао да Завичајни музеј Травник и Родна кућа Иве Андрића као његов депанданс, сваке године учествује у књижевним и културним програмима, којима јавност желе подсјетити на најважније датуме и догађаје из Андрићевог живота и књижевне каријере, као и на његову евидентну припадност завичају.

Тако ће ова година, између осталог, бити посвећена збирци поезије "Еx Понту", првој Андрићевој књизи објављеној прије 100 година.

Обиљежавање ове значајне годишњице почело је овоседмичном видеоанимацијом, посвећеној књизи чији дио је написан у селу Овчарево код Травника, док се током године очекује и низ других догађаја, попут пригодне изложбе и издања "Еx Понта".