.jpg)
На данашњи дан 1871. године рођен је у Требињу српски дипломата и писац Јован Дучић, чија је лирика ударила печат српској поезији у првој половини 20. вијека.
Већ првом пјесничком збирком „Пјесме“, издатом 1901. у Мостару, представио се као специфичан лиричар и ванредна појава у српској књижевности. Писао је и прозу „Јутра са Леотара“, путописе „Градови и химере“, „Писмо из Женеве“, „Писмо с Алпа“, „Писмо из Шпаније“, есеје „Благо цара Радована“, „Моји сапутници“, „Стаза поред пута“, студије „Гроф Сава Владиславић“, политичку публицистику „Верујем у Бога и у српство“.
Kада се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890—1891. године и Сомбору гдје матурира 1893.
Учитељевао је кратко вријеме по разним мјестима, између осталог у Бијељини, одакле су га аустроугарске власти протјерале због патриотских пјесама „Отаџбина“ и „Ој Босно“. Одмах након прогонства пјесник није могао наћи учитељску службу готово нигдје, па се запошљава у манастирској школи у Житомислићу код Мостара.
Дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био је дипломатски чиновник Kраљевине Србије и Југославије, на крају и амбасадор у неколицини европских пријестоница. Био је члан Српске краљевске академије.
Умро је у САД 1943. дубоко резигниран страдањима српског народа током рата, посебно на територији Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Дуго након Другог свјетског рата поједини сегменти његовог дјела били су занемаривани због чињенице да је Дучић сматран симпатизером покрета генерала Драже Михаиловића.
Његови земни остаци почивали су шест деценија САД, након чега су пренесени у отаџбину и положени у крипту манастира Нова Грачаница изнад његовог родног Требиња.
Шта Ви мислите о овоме?