У знак сјећања на 6. јун 1941. године када су прије 74 године мјештани гатачких села подигли устанак овај дан се слави као најважнији у гатачкој општини.

Храбри војници под командом казанчког попа и касније четничког војводе Радојице Перишића, у устанку против усташког муслиманског терора и незабиљеженог масакра по Херцеговини, и дан два раније покоља у Коритима,нападају усташке, муслиманске и италијансе чете и патроле и у потпуности их протјерују са источног дијела гатачке општине. Поучени искуством Корићана, становници села на источном рубу гатачке општине схватили су да је вријеме да се непријатељу одговори. Мјештани села Вратковићи, Доњи и Горњи Казанци, Боботово Гробље и других који се налазе на граници са Црном Гором, у зору 6-ог јуна 1941. Године, наоружани храброшћу и одважношћу први су се супроставили непријатељу.

Након почетних побједа, устаници су успјешно ослободили и узвишење брдо Гат на којем се 6. Јуна 1941 године завиорила српска тробојка која је означила прву ослобођену територију у поробљеној Европи. Од брда Гат до Голије простирала се слободна територија, коју су контролисали устаници под командом попа Радојице Перишића. У ратним архивама налазе се подаци да прво окупатори а потом и партизани овај регион називају „попова села“, наводећи их као стуб одбране и отпора српског народа. Након почетка устанка 6. Јуна 1941. Године, такозвана „попова села“ више никада нису пала у руке окупатора, а представљала су и једно од последњих упоришта Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО).

Прослава је почела изношењем заставе на брдо Гат које је било зборно мјесто устаника а положено је и цвијеће на споменик на Брљеву. Присутне су поздравили начелник општине Милан Радмиловић и предсједник Борачке организације Гацка Слободан Илић.
“Овдје је ослободилачка искра почела и брзо се пронијела по цијелој Херцеговини, дигао се велики устанак а захваљујући њему ми смо сада овдје”, истакао је Радмиловић.
Почетак устанка симболично је означен паљбом из топа који је поклон Равногорског покрета из Вишеграда.

Служен је и парастос свим палим устаницима а прослави је присустовао велики број грађана и гостију из Херцеговине и региона.Приређен је богат културно-умјетнички програм у коме су учествовали народни гуслари и културно-умјетничка друштва.
“Сваке године се трудимо да имамо богат програм, неколике године смо имали и историјске часове а ове смо се ослонили на домаће снаге- два културно-умјетничка друштва и пјевачку групу ”, рекао нам је Жељко Тепавчевић, један од чланова организационог одбора прославе.