Једна од најтежих вежби на путу душевног развоја и метода како да заволите себе је да престанете да говорите ДА кад вам срце каже НЕ.

Ствар није увек драматична, често је и бизарна, али сведочи колико нам је увек прече да не повредимо другог па редовно повређујемо себе.

Тај програм нам је тако јак да просто не можемо да кажемо НЕ, ма шта нам ближњи и даљи тражили, и тако редовно идемо против себе, своје интуиције, срца и душе.

Сећам се у једном не баш успешном ресторану донесу ми неукусну и љуту супу, ја оклевам 15 минута да је вратим, непријатно ми јер је фин Индус конобар не иде му баш посао, а ја не бих да га повредим па једем неједљиво, на крају уз муку вратим супу, а он уместо следећег јела опет ми донесе исту грозну, неједљиву супу уз осмех да је сад фантастична и да је специјално за мене унапредио. Пробам катастрофа, мука ми, али мени непријатно због човека, једем, а плаче ми се и осећам се као Мистер Бин кад кришом склања делове татар бифтека у вазну, испод стола. Али супу немаш где да саспеш.

А он ме посматра. Језиво ми мука, али једем и једем да не повредим конобара, а знам да ће ми требати пола киле соде бикарбоне и ранисан да ово санирам... И онда одједном схватим ма баш ме брига, нек' симпатични конобар мисли шта год хоће, ја да једем ту љуту сплачину више не могу. Тешка срца и на његово згражање одгурнем супу и кажем sorry, опет ми не прија!

Звучи бизарно, али ако спадате у оне особе које не знају да кажу НЕ онда знате колико сте тек емотивних супа појели, а да вам је било зло и мука и да су вас од тих емотивних чорби болели и стомак и глава. Kолико пута сте, јер вам је било непријатно да кажете НЕ да не бисте испали лоша особа која ће зато увек радије повредити себе него друге, "појели и сажвакали" све оно што жив човек никад не би сварио. Kолико безобразлука, колико глупости, захтева, колико ствари против којих је вриштао сав ваш организам и бунио се, а у души вам било мука, али ето нисте знали и нисте хтели да кажете НЕ да забога не бисте испали лоша особа.

А нема горе ствари него кад идете против свог срца и душе, кад кажете ДА, а цео ваш организам вришти НЕ у себи и није важно шта је то подразумевало посао који не подносите, излазак од ког вам се преврће стомак, услугу, пут, трпљење нечега и некога. Рећи ДА кад осећаш НЕ не значи само психолошки него и биохемијски атак на себе. Тужно, несрећно срце одмах изазива све лоше промене у нашем телу, од лучења кортизола до даљег.

Зато на питање како почињеш да волиш и поштујеш себе и ону божју искру у себи, одговор је па управо тако што престајеш да говориш ДА онда кад осећаш НЕ по цену да мислиш да ће се тај наљутити, разочарати, извикати, намргодити и да ти неће опростити. Јер, боље да су они љути него твоје срце и да ти душа од неподношљивих компромиса добије отворени прелом. Јер, после кад се будеш лечио од свих тих који су од тебе захтевали ово или оно упркос томе што и сами знају колико ти је то било мучно неће их бити нигде и имаће нове захтеве за своје нове жртве! Зато памет у главу, а НЕ вежбај пред огледалом, а страх од осуде похрани тамо где га нећеш наћи никада када од тебе због велике или мале ствари траже да издаш своје срце и душу. Нека се твоја мисао ја ово не могу и не желим никада не претвори у аутодеструктивно ДА ма шта мало или велико било у питању, ма ко био у питању...