Акција терористичке групе у Куманову постигла је циљ, македонски премијер Никола Груевски изјавио је да ће се Македонија, која тежи ка евроатлантским интеграцијама, прикључити на турски ток гасовода, ако се о томе договоре Москва и Брисел.

Исто то су прошле године говорили и политичари у Софији, па од „Јужног тока” није било ништа, јер Брисел није могао да се договори са Москвом, пошто му то није дозволио Вашингтон.

Да ли је сада Македонији намењена улога Бугарске? Јер, чим су у Скопљу помислили да би могли да се прикључе на будући турски ток догодило се Куманово.

Премијер Груевски правилно је схватио поруку из Куманова, односно из Вашингтона, па је и уследила оваква изјава. А када ће Македонија бити и примљена у евроатлантске организације не зависи ни од гаса ни од нафте из Русије, већ од добре воље Грка. То значи браћо Македонци, док не промените име државе нема уласка ни у ЕУ, ни у НАТО. И треба ту бити опрезан, да се не би остало и без имена и без гаса…

Геополитика балканских гасовода доста је замршена игра, а геополитичке последице енергетских одлука држава на Балкану могле би да буду још компликованије. Игру око гаса годинама играју углавном исте земље, али политичка прерасподела улога и на мале државе могла би да кошта управо те мале земље.

Није спорно да свака држава треба да тежи диверсификацији енергетског снабдевања, да не би смела да зависи искључиво од једног добављача и нафте и гаса. У тој диверсификацији снабдевача основни национални интерес Србије требало би да буде цена нафте и гаса, као и дугорочна стабилност испорука те робе.

С обзиром на догађаје у региону Кавказа и Црног мора најважније питање за Србију јесте који гасоводи имају највећу вероватноћу да буду изграђени? Да не говоримо о тренутно врло скромним потенцијалима за извоз гаса из Азербејџана, сваки будући гасовод који би ишао од Азербејџана до Бугарске морао би да користи политички и војно врло трусно подручје Грузије. Која је ту сигурност испорука?

Повратком Крима матици Русији, Москва је постала суверени господар Црног мора. Да ли је неко наиван и мисли да би Москва могла да дозволи да у њеном „дворишту” неко други гради нафтоводе и гасоводе који угрожавају њену економију? И још све то под притиском Американаца и само њима у интересу. У Црном мору? Ако Американци имају Албанце као адуте на Балкану ради „дисциплиновања” свих других, што се лепо показало у Куманову, и Руси имају своје џокере на изворима нафте и гаса на Кавказу – Јерменију за Азербејџан, а ту је и Иран. Алтернатива за све.

Добра вест за нас је да ће нафта и даље бити јефтина, а лоша да две мало веће рибе могу да сруше сваки евентуални гасовод на дну Црног мора…

Аутор текста је новинар „Политике“ Мирослав Лазански.