Избори у Никшићу на граници у селу са двадесет осам бирача, протекао је скоро без избора. За све су криви апарати кроз које се морају провући личне карте. Одбор за провођење избора бројао је  дванаест чланова и засјео је на вријеме, отворио гласачко мјесто, чамио и узалуд чекао првог гласача који би региструјући ову работу провукао своју личну карту кроз контролни апарат. Доручковали су, како им и припада, фруштуковали, ручали и гледали низ џаду којом овог дана нико није ишао. Пробали су телефоном дозвати, измолити или припријетити гласачима са списка, а они су остајали упорни при опозиционом ставу, да бојкотују изборе и овог дана угрозе примања чланова одбора, који су се због дневнице у њега утрпали.

Чамили су одбораши и у дану када су минути текли неким дугим развученим мјерама, зијевали од  досаде чекајући Годоа који, знали су то и прије неколико дана, неће доћи. Било је за истину у неким од њихових џепова личних карата неких рођака, који су недавно умрли, али у средини гдје свак'  свакога добро зна, нијесу се могли овог пута провући никакве крађе гласова и марифетлуци, који су све до сада деценијама били јавна тајна и палили су. Данас овог поштеног изборног дана, преко технике увезане са централним изборним штабом све је, бар у овој малој средини било јавно и транспарентно.

„Бар да је ћуко наишао“, уплашен за дневнице и исход избора, прокоментарисао је један оа чланова одбора позиције, подкријепивши на глас дилему о угроженим парама и за један и други  изборни блок. Кад их није помирила идеја, помирише их неђе пред мрак паре које почеше да измичу из џепова. Циљана гласачица баба Томана, која је мудро чекала и тврдила пазар, би неђе пред ноћ спремна да изађе, али по повишеној цијени. Шта ће друго но руке у срамотне џепове, па кренуше на рефенање.

Одредише, када су скупили тражену своту, да колима оду по бабу Томану, да је превезу до чаробног апарата, кроз који она неђе пред ноћ провуче личну карту, и омогући ДПС-овском дјелу одбора, који до задњега би у изборном одбору, да и они још шест пута то исто ураде. Опозиционари остадоше при одлуци да не гласају,  али зарад дневница пристадоше на овај марифетлук. Резултат би када су сабрали седам напрема нула, илити да опозиција није бојкотовала ову работу двадесет један напрема седам. Рачуница чудна и нејасна, али у овом гранично херцеговачко-црногорском галматијасу, евидентан податак да пара буши ђе бургија неће, илити, чланови остају вјерни одређењу док им већ виђене паре не почну инатом из џепа мигољити. На остатке хране коју истресе Штаб по завршетку гласања одједном се и керови појавише што оног те прокоментариса, “Да бар ћуко наиђе“ наљути па се прихвати камена, нашто га опозициони одбораши упозорише иронично да се с таким понашањем не иде у Европу и НАТО, што керове спасе од бубетака. Не знам, али се мислим је ли Живко Николић и у чему претјерао кад нас је одсликавао. По мени, био је је предобар и чак пристрасан сликајући нас чак и идилично.

Зоран Гргуревић