.jpg)
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (19): Тек касније, када је дошао рат, тај страх је прорадио по Андрићевом рецепту
Мај 1995. годинеСидран је писао све мање, а све чешће се повјеравао пријатељима. Шапатом им је саопштавао своју највећу животну истину:– Ово што видите – говорио је он упирући кажипрст према себи – то није све Авдо. То вам је деведесет девет посто страх и само један посто Авдо Сидран!Данас сам сигуран да су се у Сидрановој близини нашли дјечаци који су се касније окупили око часописа „Вокс“, листа муслиманске омладине ханџар оријентације. Јер на случају Сидрановог страха нико није тако
др. сц. Саша Чекрлија: Тихић то не би пропустио
Реално је било за очекивати да ће неко након одређеног времена направити поређење у начину вођења СДА и политичким резултатима између садашњег и претходног (сада покојног) предсједника странке. Али поређења нема. Или су можда ствари кристално јасне.. Политичке околности су другачије па су другачија и убјеђења у исправност начина и методологије рјешавања проблема у Босни и Херцеговини. Као син првог предсједника самосталне Босне и Херцеговине у старту је имао бољу почетну позицију и
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (18): Сидран је причао да сам у злодјелима надмашио Ајхмана
Мај 1995.Сидран је након што га нису примили у службу непријатеља наставио живот сарајевског пјесника. Када би прескочио један понедељак да не пије, осјећао се као Титови партизани који побјеђују шесту и седму непријатељску офанзиву заједно. Загледао је упитно пријатеље и познанике, али они нису могли да му у послу повећала помогну. Ширио је очи док је у устима задржавао вотку. Пријатељи су га схватали, али су немоћно слијегали раменима.Крајем седамдесетих срео сам Сидрана у бифеу
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (17): Како би ме радо линчовали, помислим често
Мај 1995.Стављена је тачка на рат у Босни. У Паризу су потписали мир Милошевић, Изетбеговић и Туђман. Притисак на мене није престао. Чини ми се као да сваки млади Бошњак мужјак сазријева тек када пуним устима пљуне на мене. Како би ме радо линчовали, помислим често. И што је најчудније, међу њима предњачи Абдулах Сидран. Он се понаша као да један лик из прозе Отац је кућа која се руши. По тој причи је направљен сценариј и снимљен филм Отац на службеном путу.Данас ми је пало на ум да је Сидран
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (16): Пошто нисам Муслиман, дакле, не могу бити ни издајник Муслиман!
31. март 1994.Откако живим у иностранству, осуђен сам на читање старих новина из старог завичаја. Данас ми је до руке дошло сарајевско „Ослобођење“. Европско издање. Зашто на њему пише „европско“? Да ли због тога што уредници знају како „Ослобођење“ није европско?Дакле, у европском издању „Ослобођења“, Абдулах Сидран објашњава како му се „плахо свиђају“, можда, како каже, „понајвише, тахнане Илахије и Касиде“. У интервјуу се „хвали“ како има јарана међу четницима, а четник сам, наравно
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (15): Када Србин одлази из Сарајева то у ствари „побјеже четник, мајку јебô своју“
30. март 1994.Гледам Си-Ен-Ен и питам се одакле да они сниме тренутак када је мој некадашњи колега, режисер Праљак, сада генерал, срушио мостарски мост? То што они тврде да су га срушили Срби, на то сам већ навикао. Али, како баш да камера буде постављена у тренутку рушења моста и да све лијепо сними? Изгледа да је људска историја већа намјештаљка него што се мисли, па се питам да ли је неко у Стејт департменту наручио убиство Кенедија из озбиљних разлога, или само да би они у Холивуду могли да
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦА(14): Гледао сам Шиндлерову листу, филм ми се свиђа више од режисера
27. март 1994. Гледао сам Шиндлерову листу и филм ми се свиђа више од режисера. Послије низа филмова који су истицали спектакуларност на уштрб његове егзистенцијалне базе којом је обиловао независни филм седамдесетих, направљен на митској причи страдања Јевреја, Шиндлерова листа коначно је озбиљно дјело овог младића чија појава коинцидира са појавом америчког филма седамдесетих, таласа вриједних филмова генерисаних са Источне обале. Послије њега и Лукаса све је друкчије у свијету
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (12): Готово сви су нагађали шта ће бити сутра, хоћемо ли избјећи рат
27. март 1994.Разговор се претварао у кафанску галаму, у ону свађу коју Андрић назива „бујицом славенског ексцентризма у којој свако у разговору необично држи до узвишености свог карактера, и гдје сваког тренутка могу да експлодирају искре свирепе осјећајности“. Изгледало ми је, ипак, више од његовог доживљаја стварне неправде која је стигла тај град, за коју бисмо сви ми вољели да је могла да буде избјегнута, како Гребо читав рат трпи само да би могао да кињи познанике које среће по
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (13): Цијена је била да постанем црни ђаво, сотона, шејтан и презрени издајник
март 1994.Свађа у задимљеној кафани студија „Барандово“ није развијена до краја. Мислим да је то било тако пошто смо Гребо и ја имали једну заједничку особину. Нисмо у том рату представљали никог. Без обзира на то што је он био портпарол армије Босне и Херцеговине. То је за мене било само тренутно прилагођавање ситуацији. Исто као што је својевремено био шеф кабинета Бранка Микулића и притом говорио како га политика не занима. Разумио бих га до краја да је изразио искрена осјећања, као што
Наивност или вјера у живот
Није ми друго требало да упознам све џепове града у којем према Андрићу свићу најсвјетлија јутра, најљепша која су га будила. И да схватим шта је Шантића толико вукло Неретви и врелом камену поред свих благодети које је његова имућна породица уживала. Иако сматрам да сам добро упућен у дешавања, ипак су ме околности које сам 2009. затекао у Мостару помало угрувале и успориле. Али не задуго јер сам свакодневно гледао како људи живе у тренутним околностима и прилагођавају се... Јер живот се
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (11): Кад једном одеш, не окрећи се сине…
26. март 1994.Лежим у соби и гледам свјетлости Прага како се губе у сумпор-диоксиду. Има ту више свијетла него у вријеме када сам студирао. Али је, зачудо, видљивост смањена. Не могу да спавам. Ништа данас нисам покренуо. Умјесто да играју, глумци говоре текст. Једина утјеха је материјал снимљен прије неки дан и прегледан вечерас прије спавања… Материјал је одличан, биће то вееелики филм! То је слатка илузија, у ствари, утјеха свакоме ко се бави филмом. Зато што је снимање филмова велика коцка.
Лаку ноћ Херцеговино
Лака ти ноћ Херцеговино распета и проклета. Лака ти ноћ земљо између волова и торова, ових нестаје а волови се коте ко керови, ко лисице, ко ђаволи, боже прости...! Лака ти ноћ, мајко, која си ме подојила љубављу коју нијесам капац да вратим, јер немам одакле, а и душа ми крвари док тебе гледам. Док те гледам велику у души и сновима, а овако склупчану и малу у очима оних који те краду и који нам и ово мало поноса, јединог што нам је остало,и за тебе и мене и нама сличне, и пиље у очи провјеравајући да
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (10): Можда ће сви устави у будућности бити писани у Америци
25. март 1994.Прође дан као да га није ни било.На филму се човјек среће са празнином у себи и око себе. То се мијења. Најтеже је сваког дана удахнути живот уморним грађанима, покренути филмске раднике, освијетлити сценографију, та мјеста која се више привиђају него што постоје. Није лако пробудити се сваког јутра. Увијек ме хвата страх од новог снимајућег дана. Чини ми се да бих то боље урадио неки други пут. Неописива је моја радост када снимање мора да се одгоди због нечије болести. Није
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (9): „Oн се послије свега што је видио, покупио из Сарајева и никада се више тамо није вратио“!
24. март 1994.Снимање је протекло у свађи између Микија и Лазе. Замијенили су улоге: Лазо је Микија провоцирао вјештачки, а Мики је покушавао да природним путем узнемири Лазу. Мислим да је ипак проблем у томе што Лазо никако не жели да прихвати улогу преварене жртве, плаши се, ваљда, да на премијери када обуче свечано одијело, Мики не попије више аплауза. Мики, опет, вјешто туђу слабост користи и са невјероватним талентом изиграва невиног човјека. Често прелази границу надигравања у
МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Мистер Њет
Део политичке елите и наше политичке чаршије сада је дубоко разочаран, јер је изгубљена сјајна прилика да се поводом резолуције о Сребреници каже: „Ето, Руси нас никада нису заштитили, па ни сада када је Владимир Путин на челу Русије.” Неки замерају председнику Србије што је писао британској краљици. Писао је свим шефовима држава чланица Савета безбедности УН, а краљица је шеф државе, није Бог. Када је могао Света Маровић да се са обе руке поздравља са краљицом, може и Николић да напише
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (8): То је порука коју су Алијини војници послали мени, реаговали су на мој текст у Ле Монду
22. март 1994.Данас ми јавише шта се догодило у нашем стану 26. јуна 1992, дакле два мјесеца након почетка рата.Шеф војне полиције грађанске Бехе, неки Едо Лучаревић, са неколико својих војника провалио је у стан у улици Кате Говорушић 9а. Тај грађанин је прво покрао новац и друге ситнице, а онда су приведене комшије натјеране на лажно свједочење:– Видите шта је скривао ваш комшија? – бомбе извучене из рукава а не из оџака, како пише у записнику, показали су комшијама. – Јесте ли сањали да сте врата
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (7): Мало је у том граду било господе, а Шиба је био велики господин
21. март 1994.Нисам спавао читаве ноћи. Не знам да ли због тога што спавам у модерном саркофагу у којем је некада ноћио Брежњев! Чекам будилник да зазвони. Између сна и јаве мислим на смрт мога оца.Мој отац је умро од времена које је задесила тешка и неизљечива болест. Њега је са неба покосила невидљива муња.Мјесец дана пред смрт отац ме позвао из Херцег Новог у Париз гдје сам монтирао Аризона дрим. Плачући ми је рекао да је умро Хајрудин Крвавац. Како се очева смрт десила врло брзо након смрти
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (6): Доброта је дисквалификована као и морал, тако мисли и осјећа савремени човјек
18. март 1994.На филму је све вјештачко. Када би Лазо био потпуно природан на сцени док тумачи лик Црног, осјетивши какав је Мики уистину лукав тип, он би га вјероватно распалио чекићем по глави! То би било у складу са његовом природом, али и супротно основном задатаку тумачења превареног и заведеног типа који је пругутао идеолошку пилулу. Ријечју, типа који трпи јер је рођен да буде жртва и да кô теле блеји у спретног догмату. Изгледа ми да Лазо воли да трпи, али није сигуран да исход такве
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (5): Данас не вриједе теорије, остала је надидеологија која се заснива на томе да су комунизам и фашизам иста ствар
18. март 1994.Тешко ми пада што морам да освјетлим сваки аспект приче Андерграунда. Не успјевам да убједим глумца Лазара Ристовског како на филму не постоји ништа природно. И да је неопходна теоријска сагласност око разлике између природног и неприродног! Велики проблем је што данас не вриједе теорије. Оне су пале заједно са идеологијама. Остала је надидеологија која се заснива на томе да су и комунизам и фашизам иста ствар. Није могуће. Данас је једина теорија, у ствари – пракса. У
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (4): То је било први пут да чујем како и велики бизнисмени плачу
11. март 1994.Мало шта је ту било логично. Господин Бујг, најбогатији француски грађевинац, стигао је у Кан да купи хотел. Повели су га на канску пројекцију гдје је гледао Дејвида Линча. Није купио хотел, али је одлучио да прави филмове. Брижљиво је сакупљао редитеље чије филмове су вољели да гледају он и његова жена. Кажу да је његову жену гануо филм Дом за вјешање и да је плакала, али да се чак и велики бизнисмен расплакао. То је било први пут да чујем како и велики бизнисмени плачу.Бујг је
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (3): Југославија се распада у комадиће а ја правим филм, од свих самоубистава изабрао сам најтежи облик
Док смо корачали ходником чија дубина је призвала безизлазност Кафкиног виђења људске егзистенције, лифтбој је трчкарао и смијуљио се све у намјери да поправи утисак. Све због оне приче о разлици између Совјета и Руса. Није био сигуран да ће зарадити напојницу.– Господин зна да је соба у којој ће становати апартман у којем је редовно одсједао Брежњев?– Није ми познато.Када је видио да ме то није узбудило, приближио се:– Господин није Чех?– Не.– Али како онда тако добро говорите
Колумна Зорана Гргуревића: КАКВИ СМО ТО ЉУДИ?
Сваки дан осване понека вијест која ме обори. Тако је јуче вијест да је Стева Попов пилот, јунак, херој, себи пресудио, оставила траг у мојој души. Мојој да ово пишем, а сигуран сам и у душама преко четрдесет хиљада грађана Босне нам и Херцеговине нам, из које су у „мулти“ Сарајеву бјежали главом без обзира ,од политичких ратних ујдурми ,зна се чијих, много више, ако су људи што каза патријарх Павле.Питам се зашто је себи у главу пуцао човјек, који је ту исту главу на пањ носио да би спасавао
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (2): Реган и Тачерова водили су ратове само да би њима било боље
Поред страха од пропадања, лифтбој се плашио и да не остане без напојнице! Личио је на главног јунака књиге Служио сам енглеског краља Бохумила Храбала. Очи, уши, уста, нос – све је тако правилно распоређено на његовом лицу! Било ми је јасно да када остави пртљаг у соби и оде, да се никада нећу сјетити тог лица. Људи као што је овај лифтбој показују своју нарав тек када троше напојницу у пивници и тамо показују о коме је, наиме, ријеч. Док пије прву криглу, блиједо лице почиње да црвени, на
Лазански: Ефекат Куманово и игрe око гасовода
Акција терористичке групе у Куманову постигла је циљ, македонски премијер Никола Груевски изјавио је да ће се Македонија, која тежи ка евроатлантским интеграцијама, прикључити на турски ток гасовода, ако се о томе договоре Москва и Брисел. Исто то су прошле године говорили и политичари у Софији, па од „Јужног тока” није било ништа, јер Брисел није могао да се договори са Москвом, пошто му то није дозволио Вашингтон. Да ли је сада Македонији намењена улога Бугарске? Јер, чим су у Скопљу
ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (1): Страх од смрти није човјекова прва и највећа брига
Фото: М. ЦветковићДок се лифт хотела „Праг“ дизао на девети спрат, чуло се како тегови тону у дубину ударајући о зидове бетонске утробе. Ехо тих удараца одзвањао је један за другим и одвео ме невидљивим путем у прошлост. Осјетио сам исто оно лупање срца у грудима, као у паузама фудбалских окршаја у улици Авде Јабучице у Сарајеву. Тада ме глад тјерала да трчим кући и брже-боље поједем кришку хљеба намазану машћу и посуту алевом паприком, па послије назад, у наставак окршаја.Сајле на којима
ЕМИР КУСТУРИЦА: Како ће почети Трећи свјетски рат!
Хоће ли бити Трећег свјетског рата?! Није човјек кога не мучи то питање! Не само због тога што би тај рат ставио тачку на културу и цивилизацију. Људи који би, евентуално преживјели, не би престајали да се питају што смо залуд кречили хиљадама година!? Џаба ти култура и цивилизација!? Песимистички се сјећамо бајке у којој млинар страда од жрвња, али живимо захваљујући способности да одложимо у заборав најтежа питања и задатке. Све док нам се и питања и задаци не нађу пред носом. Немамо куд,