Читам неке изјаве особа из јавног живота које наши псеудоелитисти презиру и размишљам како је то заправо веома забавно колико су те разноразне особе које неки наши иберменши воле да презиру и називају погрдним именима певаљка, старлета, ријалити звезда, заправо пуно даље отишле у раду на себи и ослобађању од илузије дуализма и ега од ових са титулама који подгревају свој его високоумним тирадама у којима вређају васцели народ који није дорастао њиховој величини док се крију иза досадних тирада о као бајаги правим вредностима а та вредност је свакако њихов его.

И док наричу над светом који није по њиховој мери, упадају још дубље и дубље у лицемерје и лаж свог ега. Дивим се свакој особи која је на себе преузела ту храброст да сиђе у балканску арену толико пуну мизогоније, подела, вишка сериозности, мањка хумора, превише сујета и дефинитивно највише осуда и потребе да се други поништи, омаловажи нажалост, а то је некако и природно, институције су често, као и титуле, најбоље склониште за јахаче на свом егу а такви преподобни и прескромни, узвишени и препаметни деле лекције другима како да живе, шта да слушају, шта да читају, како да се обуку, ко заслужује орден ко не, ко заслужује да живи ко не, ко заслужује да дише ко не. И док један манијак држи предавања о демонима и ВИП личностима тоном самог Мојсија, не знајући да је оно И у ВИП од важан, а не интересантан, други угледник, иначе уцењен још давно од Удбе као клептоман и особа која је постављала прислушне уређаје жени коју је тада кресао, сада нам држи предавања о моралу. И да не набрајам, да не изгледа као сувише очигледно, просто је смешно да као по уџбенику из психијатрије, што неко има више путера на глави и пригушене сенке у себи, тај више баца камења по другима! И то све заклањајући се иза "правих вредности", читај свог ега! Борба за праве вредности по правилу кроз историју увек је била фантастичан штит за манијаке и егоманијаке свих фела. Kад су могли, правили су ломаче, данас воле да пале, бар у својим главама, и сердарвојводо окупљањима. Вашар таштине бораца за свој величанствени его је толико досадан да, наравно, и не интересује претерано било кога сем оних којима су утерали страх у кости или којима манипулишу преко властитих програма страха. Али лаки презир и надменост псеудоелите, која своје дијагнозе и историју свог бешчашћа скрива иза високопарних реченица, титула, академија, смарачких излива и дијареје ега срећом у време попкултуре има ограничено дејство. За то време, док они праве спискове подобних и неподобних, достојних и недостојних, виших и нижих бића сви ти на које бацају каменице и етикете раде на себи и својој свести! Зашто? Па јер су ослобођени комплекса више вредности и знају да свако има само један задатак своје брвно у свом оку. И природно је да ће деца више резонирати с аутентичним емоцијама оних који им не продају страх и муда за бубреге! А једном, иако то више неће бити ни битно, можда сазнамо праве биографије свих тих бескрупулозних фарисеја који су себи давали за право да буду проценитељи туђих душа. То би било лековито, јер ништа нас не враћа у загрљај Богу тако брзо као бес и презир светине. Што се мене тиче, то је увек било на нивоу чисте интуиције блуднице су ми увек биле ближе од бацача камења, јер сам увек знала и осећала дубоки мрак и патологију у сваком сериозном бацачу камења! У сваком досадном фарисеју који је према својој таштини желео да прекраја небеске законе уместо да се лечио знала сам да што је човек глупљи, себе озбиљније схвата.

Исидора Бјелица