Ljudi se stalno žale na sve i svašta, naročito na posao koji rade, na šefa, kolege... Razmišljaju kako bi negde drugo bilo bolje, maštaju da se reše komšije, dosadnog rođaka, kolege, šefa, svekrve... Sav stres savremenog života proizlazi iz disonance onoga što su naše želje i onoga šta je naša realnost! Tačnije, onoga što mi vidimo kao realnost i onoga što zamišljamo u oba slučaja vrlo limitiranoj percepciji.

Međutim, da li mi zaista znamo šta želimo i zašto nas ne uče kako da to postignemo bez stresa.

1. Prvo pravilo - ono što odbijaš raste i dobija dodatnu snagu. Dakle većina ljudi ne zna prostu tajnu zakona univerzuma da ono čega želiš da se rešiš moraš prvo da prihvatiš. Dakle, samo na taj način, a ne punim otporom i odbijanjem, nešto se može neutralisati i izbaciti. Dok god se svim silama borimo da tu osobu ili pojavu uništimo, ona će rasti, a čak i ako uspemo naizgled da je se rešimo, dobićemo još jači udar. To je ono kad se rešiš ludog komšije, a dođe još gori.

2. Pravilo broj dva - svaki sukob, ma šta da je njegov predmet i narativ, samo je posledica različitih nivoa svesti koje dovode do nerazumevanja i jako antagonističkih napona. Mi mislimo da je važan predmet svađe, bilo da su to različiti stavovi, gledišta, uverenja, ali zapravo kada se dublje začeprka, videćemo da je to šum u kanalu različitih nivoa svesti koje istu stvar vide drugačije. Ma u kakav sukob da smo upali, bilo lični ili poslovni, važno je odmah odvojiti predmet svađe od razumevanje da je to sukob različitih nivoa svesti i da tu nema prostora ni za ubeđivanje ni objašnjenje, jer svako vidi ono što može da vidi. Tek tada možemo problem rešiti, jer ako ubeđuješ bebu koja puže da trči, ti si taj koji ne sagledava suštinu problema.

3. Treće pravilo, energija s kojom nešto radimo ostavlja pečat na tom radu. Bilo da je to kuvanje ručka, slikanje, druženje ili bilo koji naizgled naporan i težak posao. Ako mu prilazimo sa tegobom, mrzovoljnošću, dosadom, osećajem da smo žrtva onog što moramo da radimo, stvari će postajati upravo takve i još neprijatnije, zato ako ne možemo da radimo sa radošću, pronađimo šta bismo voleli i to radimo. Ne živimo tuđe želje, nego svoje. Krajnje je iracionalno siliti sebe na neprijatnu racionalnost.

4. Pravilo broj četiri - svako živi ono što veruje da mu pripada, a ti programi su najčešće nasleđeni od porodice i okoline do sedme godine, zato se reprogramiranje uverenja ne može obaviti svesnom odlukom, jer ti programi su u podsvesti. Najveći svetski epigenitičar profesor Lipton dao nam je najvažniji savet: Tamo gde nam stvari idu sa najvećom težinom, tu je upravo destruktivni program koji se mora reprogramirati. Ima više načina reprogramiranja theta, hipnoza, kroz san, theta, razne inicijacije, Kozirjev ogledala.

5. Peto pravilo ili greška vezivanja. Ono za šta se vežemo tako da bez toga ne možemo da zamislimo život biće nam privremeno ili trajno oduzeto. To je ona tačka u kojoj čista ljubav postaje vezanost. Osnovni zakon je zakon opšte promene kroz koju naša večna svest prolazi zato vezivanje uvek bude na neki način "kažnjeno" od matriksa, jer ni sebe ne možemo zadržati u ovom telu pa je i to patološko vezivanje uvek bolno. Dakle, peto pravilo kaže ljubav, čista, bezuslo-vna je tamo gde nema patološkog vezivanja u koje nekad bliskost izgalopira. Ako nešto ili nekog želiš da zadržiš što duže, neka to bude nešto što voliš, a ne nešto što ti "treba" i bez čega ne možeš da živiš.

6. Pravilo broj šest je: ako ti je neko krv, ne znači da je i sudbina. Uz poštovanje da razumemo da imamo različite istine, važno je izaći iz uloge žrtve, jer ne možemo večno patiti što neko ko bi po prirodi stvari trebalo da nas voli, nas prosto ne voli - pa to bila majka, sin, brat bilo ko koga nam je sudbina udelila.

7. Ljudi lažu permanentno i to svi lažu iz ove ili one namere, svesno ili nesvesno, što pre se skineš sa kulta istine i pravde, sa manje bola ćeš život podneti.

8. Sam si - možeš da umreš na vreme pa da to ne saznaš ili može neko ko ti je davao iluziju da umre pre vremena pa da patiš - ali na kraju shvatiš da si ipak potpuno sam i da su razna zamajavanja koja daju iluziju da nisi korisna socijalna igra.

9. Zaljubljenost je posledica biohemije koja se aktivira ugrađenim programima, šta je dobro, lepo, privlačno i izazovno.

10. Serioznost i strah su dva osnovna metoda dominacije i manipulacije - da bi vas doveli do straha, moraju prvo da vas ubede da je nešto vrlo seriozno. Tako je vekovima...

11. Ono čega se plašiš najbrže privlačiš.

12. Čovek koji je naučio da kontroliše svoje misli i emocije oslobodio se najvećeg ropstva.