Људи се стално жале на све и свашта, нарочито на посао који раде, на шефа, колеге... Размишљају како би негде друго било боље, маштају да се реше комшије, досадног рођака, колеге, шефа, свекрве... Сав стрес савременог живота произлази из дисонанце онога што су наше жеље и онога шта је наша реалност! Тачније, онога што ми видимо као реалност и онога што замишљамо у оба случаја врло лимитираној перцепцији.

Међутим, да ли ми заиста знамо шта желимо и зашто нас не уче како да то постигнемо без стреса.

1. Прво правило - оно што одбијаш расте и добија додатну снагу. Дакле већина људи не зна просту тајну закона универзума да оно чега желиш да се решиш мораш прво да прихватиш. Дакле, само на тај начин, а не пуним отпором и одбијањем, нешто се може неутралисати и избацити. Док год се свим силама боримо да ту особу или појаву уништимо, она ће расти, а чак и ако успемо наизглед да је се решимо, добићемо још јачи удар. То је оно кад се решиш лудог комшије, а дође још гори.

2. Правило број два - сваки сукоб, ма шта да је његов предмет и наратив, само је последица различитих нивоа свести које доводе до неразумевања и јако антагонистичких напона. Ми мислимо да је важан предмет свађе, било да су то различити ставови, гледишта, уверења, али заправо када се дубље зачепрка, видећемо да је то шум у каналу различитих нивоа свести које исту ствар виде другачије. Ма у какав сукоб да смо упали, било лични или пословни, важно је одмах одвојити предмет свађе од разумевање да је то сукоб различитих нивоа свести и да ту нема простора ни за убеђивање ни објашњење, јер свако види оно што може да види. Тек тада можемо проблем решити, јер ако убеђујеш бебу која пуже да трчи, ти си тај који не сагледава суштину проблема.

3. Треће правило, енергија с којом нешто радимо оставља печат на том раду. Било да је то кување ручка, сликање, дружење или било који наизглед напоран и тежак посао. Ако му прилазимо са тегобом, мрзовољношћу, досадом, осећајем да смо жртва оног што морамо да радимо, ствари ће постајати управо такве и још непријатније, зато ако не можемо да радимо са радошћу, пронађимо шта бисмо волели и то радимо. Не живимо туђе жеље, него своје. Kрајње је ирационално силити себе на непријатну рационалност.

4. Правило број четири - свако живи оно што верује да му припада, а ти програми су најчешће наслеђени од породице и околине до седме године, зато се репрограмирање уверења не може обавити свесном одлуком, јер ти програми су у подсвести. Највећи светски епигенитичар професор Липтон дао нам је најважнији савет: Тамо где нам ствари иду са највећом тежином, ту је управо деструктивни програм који се мора репрограмирати. Има више начина репрограмирања тхета, хипноза, кроз сан, тхета, разне иницијације, Kозирјев огледала.

5. Пето правило или грешка везивања. Оно за шта се вежемо тако да без тога не можемо да замислимо живот биће нам привремено или трајно одузето. То је она тачка у којој чиста љубав постаје везаност. Основни закон је закон опште промене кроз коју наша вечна свест пролази зато везивање увек буде на неки начин "кажњено" од матрикса, јер ни себе не можемо задржати у овом телу па је и то патолошко везивање увек болно. Дакле, пето правило каже љубав, чиста, безусло-вна је тамо где нема патолошког везивања у које некад блискост изгалопира. Ако нешто или неког желиш да задржиш што дуже, нека то буде нешто што волиш, а не нешто што ти "треба" и без чега не можеш да живиш.

6. Правило број шест је: ако ти је неко крв, не значи да је и судбина. Уз поштовање да разумемо да имамо различите истине, важно је изаћи из улоге жртве, јер не можемо вечно патити што неко ко би по природи ствари требало да нас воли, нас просто не воли - па то била мајка, син, брат било ко кога нам је судбина уделила.

7. Људи лажу перманентно и то сви лажу из ове или оне намере, свесно или несвесно, што пре се скинеш са култа истине и правде, са мање бола ћеш живот поднети.

8. Сам си - можеш да умреш на време па да то не сазнаш или може неко ко ти је давао илузију да умре пре времена па да патиш - али на крају схватиш да си ипак потпуно сам и да су разна замајавања која дају илузију да ниси корисна социјална игра.

9. Заљубљеност је последица биохемије која се активира уграђеним програмима, шта је добро, лепо, привлачно и изазовно.

10. Сериозност и страх су два основна метода доминације и манипулације - да би вас довели до страха, морају прво да вас убеде да је нешто врло сериозно. Тако је вековима...

11. Оно чега се плашиш најбрже привлачиш.

12. Човек који је научио да контролише своје мисли и емоције ослободио се највећег ропства.