​Не знам како се то десило са једне стране да новац тако анатемишемо као зло у цивилизацији где се убијају око њега, а да опет са друге стране духовност тако обојимо новцем!

Ово је један парадокс двоструке злоупотребе. Са једне стране новац, који од тренутка кад је укинута златна подлога за сваки одштампан папир јесте де факто виртуелна ствар идеална за манипулисање, а са друге стране, тзв. духовност је на свим нивоима постала озбиљно контаминирана тим истим новцем! Kако је са једне стране растао култ презира према новцу, тако са друге стране све се више елемената новца интерполирало у све облике тзв. духовности! Па ипак манипулација новцем у духовне сврхе је сулудо смешна јер код нас неки људи заиста верују да могу да се ценкају око свега, па чак и око есхатологије...

Проблем духовног и душевног меркантилизма и јесте основни метафизички проблем - размишљати да треба бити добар, емпатичан, самилостан да би се заправо себи обезбедила боља есхатолошка позиција. Ту се издваја неколико приступа - један, фрка је - дај плати па ће да нам се смилује и да "олабави" притисак - два, види просјака, нема ама баш жељу да ништа да, али, ево га, почиње да ради сујеверје - страх од клетве, па де, дај, само да те не куне јер можда ипак профи куне па ко зна шта призове... имају и они који Бога третирају као поткупљивог председника небеске општине па ако се довољно умилимо, испунимо све ревности, онда и метафизички профитирамо!

Од индулгенције до данашњих фолклорних покушаја "трговине" са Богом та традиција се стално наставља - мољакамо, тражимо, нагађамо се не разумевајући да Бог није трговац, већ чиста љубав и да они који тргују у његово име су у најмању руку луди као и они који суде и прете у његово име! Љубав не познаје тај језик! Тако смо са једне стране уништили духовност претварајући је у берзу властитог ценкања са Богом, а са друге стране смо уништили идеју новца сваљујући све наше људске прародитељске грехе на тај папир који је модус манипулације и контроле живота јер испаде да се све врти око тога... новац који је привидан, а тако реалан, у најмању руку као време - метод је одржавања ропства наших живота - док је време илузија која одржава сам матрикс целе стварности.

Дакле, "уцењени" са две крајње нејасне категорије већина људи проведе живот мислећи само на њега, па онда тај порив да се све претвори у трговину, од емоција до пријатељстава, на крају се тргује и са Богом, бива заиста трагикомично... Истина, трговина и ценкање са Богом се дешава ван његовог учешћа, али са безбројним заступницима... све у свему, за иронијски крај сетићу се омиљене кемп реченице коју изговара удавача коју игра М. Монро: "Морам се удати за милионера да не бих више мислила на новац, ако се удам за сиромаха, мислићу о њему сваки дан!" Овај зен коан примио се, изгледа, тако и на све сегменте разних посвећовника духовности - ваљда се све толико наплаћује и украшава, купује и улаже да не би мислили на материјалне ствари... има логике! Али нема нечег другог, шта то беше?