Исидора Бјелица у колумни за "Независне": Бесни слободно, здраво је!

Једна од грешака које приучени лајф коучеви раде је да саветују клијентима да ма како да су лоше, депресивни, изневерени, очајни да се што пре пребаце на највишу вибрацију. Међутим, ствари тако не иду ни у реалној ситуацији кад упаднеш у бунар па не можеш у једном налету искочити из њега...

Зато "Абрахам Хикс" имају спасоносан савет који ће сваком ко није светац помоћи да преживи сва искушења матрикса званог живот. Наиме, кад осетите да сте жртва, да сте немоћни, да сте очајни, потребно је у том осећању безнађа и апатије пронаћи бар трунку беса, ината, љутње и препустити се тим емоцијама које парадоксално имају пуно вишу вибрацију од претходно поменутих и то је већ као да сте се до пола бунара попели и онда је некако лакше искочити на површину. Ову просту ствар многи терапеути нису знали па би тако потпуно скрхане и апатичне људе терали да уђу у радост, опрост, захвалност а ти фини, у мозак убијени људи, би онда осетили још додатну кривицу што не успевају кад их је неко испљувао, уништио, преварио, издао, опљачкао, још да осете љубав према њима.

Тако од данас кад паднемо да ниже не може покушајмо на било који начин да у том стању апатије и очаја, немоћи и безнађа пронађемо бар зрно беса и пркоса, љутње и жеље да одговоримо на зло које смо примили јер је то много здравије од осећаја немоћи. И одмах ћемо изаћи из осећања жртве и кривице који аутоматски призивају унутрашњу жељу да одемо из овог тешког света, наше тело чита наше поруке ума и тако настају аутоимуне болести. Дакле, ово је посебно важно за оне дивне, осетљиве душе које кад доживе активно зло кажњавају сами себе због зла које им је нанесено питајући се где су погрешили... Емпатичари увек криве себе, егоисти и нарциси друге. Зато данас у потрагу за оним зрном здраве љутње и беса, које ће нас избацити на вишу вибрацију са које можемо доскочити до љубави, захвалности, опроста, неосуђивања!

Дакле, преко трња до звезда, а преко беса и љутње до смирења и потпуне емпатије! Ствари нису тако једноставне како изгледају, а кад их упростимо и погрешно разумемо можемо страшно да повредимо и себе и друге. Kад највише боли, кад нема већег очаја бар глумите осветољубивог нарциса и извичите се уместо да себе једете због туђег зла! Ништа нас тако дубоко не повређује као прећуткивање бола који гутамо и скривамо дубоко у себи! Знате шта нам показују истраживања особа оболелих од аутоимуних болести, да је дужина преживљавања оних који без задршке испољавају своје негативне емоције много већа него код оних који ћуте у својој немоћи и очају. Мислите о томе кад се следећи пут угризете за усну...