Kада је на Бадњак давне 1837. године Лудовика на свијет донијела Елизабет Амали Еуген, своје четврто дијете, она и њен супруг Максимилиан ни слутили нису како у рукама држе будућу аустријску царицу и највећу љубав аустријског цара.

Дјевојчица, одмила прозвана Сиси, више је од дворских протокола вољела коње, вјетар у коси, слободан и дивљи дух.

У августу 1853. године надвојвоткиња Софија, мајка аустроугарског цара Фрање Јосипа I, позвала је Лудовику и њену кћерку Хелену у своју љетну резиденцију, а на путовању им се придружила и петнаестогодишња Сиси. План је био да се цар Фрањо упозна с Хеленом, како би с њом касније ступио у брак. Међутим, цар је од тренутка када су стигли видио само младу Сиси, па се пар вјенчао годину дана касније. Већ у доби од 17 година Сиси му рађа прву кћер, која је двије године касније умрла од оспица. Годину дана касније родила им се и друга кћерка Гисела, а 1858. године стиже дуго очекивани пријестолонасљедник - принц Рудолф.

Међутим, Сиси је брзо увидјела како је живот хабсбуршке царице заправо живот у златном кавезу. Презирала је протоколе и церемоније, ненаучена на понашање које се очекује од жене једног цара, због чега је пала у немилост своје свекрве.

Софија јој је забрањивала све оно у чему је млада Сиси уживала - одласке у куповину, излете на село, пијење пива. Чак јој је, недуго након рођења, одузела властиту дјецу и промијенила им имена. Фрањо Јосип није чинио ништа како би спријечио мајчино малтретирање властите супруге, па је она уточиште од свекрвиног малтретирања тражила у приватним апартманима.

У таквој ситуацији Сиси се фокусирала на једину ствар коју је могла контролисати - властиту тежину, те је патила од оног што данас познајемо под појмом анорексија. Опсесивно је вјежбала и једва ишта јела: на висину од 168 центиметара имала је свега 47 килограма! Све се то почело негативно одражавати на њено здравље - дијагностикована јој је туберкулоза те она сели из Беча како би се опоравила.

"Очајан сам што те не могу видјети данас и надам се да су разлог томе они дани у мјесецу. Молим те, чувај се и ако већ сутра будеш добро, молим те дођи ми...", писао је цар Фрањо Јосип 1889. године својој 23 године млађој љубавници, бечкој глумици Kатрин Шхрат, с којом је остао у вези све до своје смрти. Она је била његова "службена" љубавница, а његова супруга Сиси није ништа имала против њихове везе, него ју је чак и подстицала јер није била присутна на двору.

Но, Фрањо своју Сиси никад није заборавио. Од 1890. па све до њене смрти 1898. године својој је жени написао 492 опширна писма, а њена смрт за њега је била ненадокнадив ударац, од којег се никад није опоравио.

Након што се болест повукла Сиси се вратила у Беч, гдје је Софија још водила главну ријеч. Kако се односи међу њима нису поправили, није прошло дуго и туберкулоза се вратила. 1865. године показало се како је учитељ младог принца Рудолфа, којег је надвојвоткиња Софија лично одабрала, преварант. Сиси је њену грешку одлучила искористити како би се изборила за себе - мужу је поставила ултиматум захтијевајући да она и само она буде одговорна за све одлуке које се тичу ње и њихове дјеце. Фрањо Јосип напокон пристаје и моћ строге Софије полако почиње блиједјети. Говорила је неколико језика, између осталих њемачки, француски, енглески, мађарски и грчки. Почела се занимати за политичка питања, а посебно је значајну улогу имала у склапања аустро-мађарске нагодбе којом је Мађарима омогућено самоуправљање. Ово је рјешење одговарало свим странама, у толикој мјери да су Фрањо Јосип и Сиси окруњени за краља и краљицу Мађарске 8. јуна 1867. Због тога је све више времена проводила у Мађарској, а трећу је кћер Марију Валерију, рођену у том периоду, тамо одгајала самостално.

Принц Рудолф заљубио се у младу Марију Вечеру, те је од папе тражио поништење брака с принцезом Стефани како би се њоме могао оженити, но захтјев је одбијен. Принц је с несуђеном љубави склопио суицидални пакт, гдје је пресудио пушком прво њој, а затим и себи. Вијест о смрти јединог сина дотукла је царски пар. Посљедњих је десет година Сиси провела неуморно путујући, а иако је номинално и даље била царица, одбијала је полицијску пратњу и заштиту, што ју је напослијетку коштало живота. Десетог септембра 1898. године, док је боравила у Женеви, убо ју је Луиђи Лучени, иако првобитна мета уопште није требало да буде она.

Наиме, Лучени је намјеравао убити француског војводу од Орлеанса, но овај је промијенио распоред путовања и није допутовао у Женеву. Kада је у новинама прочитао да у граду борави царица Сиси, одабрао је њу за своју мету, те ју је пробо танким бодежом. Она није била свјесна озбиљности убода због врло стегнутог корзета, па се укрцала на пароброд. Тек је тада осјетила јаку бол, будући да је оштрица пробила срце, те је недуго затим искрварила.