У наставку суђења Светозару Перућици и још тринаесторици ухапшених у акцији Шетач 2, који се терете за организовани криминал и међународни шверц дроге, у Суду БиХ исказе су дали свједоци Тужилаштва.

Најинтересантнији исказ дао је Јагош Бјелица из Билеће, припадник Граничне полиције у Требињу, који је 10. децембра 2013. продао возило оптуженом Марку Говедарици, званом Тота, али није одмах сачинио купопродајни уговор.

Он је рекао да је седам година у Граничној полицији и описао граничне зоне које покрива његова јединица. Потом је појаснио да познаје Говедарицу, који је радио у кафићу у Билећи, те додао да до његовог хапшења није имао повод ни разлог да у њега посумња. На питање зашто није одмах направио купопродајни уговор са њим, свједок је рекао да је мало немаран у својим обавезама.

Загаламио на полицију

Након тога тужилац Олег Чавка “му је очитао буквицу” рекавши да су оптужени пассатом, који је био регистрован на његово име, шверцовали дрогу преко границе, зато што он није на вријеме направио уговор о продаји аута. Током испитивања овог свједока тужилац Чавка је сазнао да су Бјелицине колеге могле контролисати тај пасат, те провјером у бази података открити да је то возило њиховог колеге, чиме им више није било сумњиво.

Чавка је потом свједоку предочио његову изјаву са испитивања од 9. јула 2014. у полицији, када је рекао да је Говедарици више пута говорио да сачине уговор о купопродаји возила, но Марко му је одговарао да то није проблем и да ће то урадити ових дана.

Митар Трифковић из села Пребиловићи код Чапљине испричао је о својим познанствима са оптуженим Давором Миличевићем, Неђељком Куљићем, којег зна по надимку Ван Дам, и Светозаром Перућицом.

Он је одговарајући на питања тужиоца Чавке и бранилаца, испричао да је у Билећи живио од 1993. до 2001. Такођер је рекао да Миличевића добро познаје, те да је он радио на бензинској пумпи. Рекао је да су њих двојица пред крај 2013. ишли да продају Миличевићев комби, те да му је оптужени рекао да ће га частити ако прода возило. Након тога свједок је контактирао свог шурјака који је био заинтересован за куповину комбија. Навео је и то да је од Куљића хтио купити возило, али му је цијена била превисока.

Свједок је потврдио да је разговарао са оптуженим које је познавао, као и са извјесним Брацом Алитијем, те да су говорили о трговини возила, али и куповини неке коване ограде за Куљићев други кафић. Тужилац Чавка питао је зашто Алитија није споменуо приликом испитивања у полицији, а Трифковић му је рекао да га нико тада није питао.

“Ни данас нисам то упитао, па сте споменули то име”, додао је Чавка, питајући свједока да ли су оптужени контактирали међусобно преко њега.

Међутим, тужилац од свједока није добио конкретан одговор, јер је Трифковић спомињао свог шурјака којег је контактирао око куповине комбија…

Трифковић је испричао како је био ухапшен, те да су га полицајци “пробали да туку, али је он загаламио”, па су од тога одустали. На упите бранилаца рекао је да више не пије кафу са Давором Миличевићем, јер је због хапшења ове групе имао проблема на послу. Потом је адвокатица Тања Савић упитала свједока да ли зна да је шест мјесеци био прислушкиван, на што је добила одговор да полиција на то “ваљда има право”.

Милосав Куљановић, пензионер из Билеће, свједочио је такођер о познанству са Неђељком Куљићем, те је рекао да је братична његове супруге удата за Куљића. Према његовим ријечима, он је 2013. године у Мостару купио пассат који су, по потреби, возили он и Куљић. Након што је Куљановић отишао у пензију, продао је пассат јер је поред њега имао још један аутомобил.

Свједок Миомир Столица потврдио је да је и прије долазио на суђења Светозару Перућици, појаснивши да је то радио јер му је оптужени Марко Дунђер шурјак. Рекао је да није знао да ће бити позван на Суд у својству свједока.

Потом је казао да је радећи као конобар у више билећких кафића, упознао како Перућицу, Неђељка Куљића и Говедарицу, тако и многе друге мјештане Билеће. Он је рекао да је 2014. године имао скоро свакодневне контакте са Дунђером, те је говорио о мобителу који је Марко Дунђер тражио, а онда појаснио да му је шурјак рекао да се мобител налази у соби на ормару, у некој кеси. Столица је појаснио да су тај телефон користиле прије његова супруга Добрила и њена мајка Љепосава.

Мандатне казне

Ђоко Вујовић, полицајац у ПС-а Билећа, одговарајући на упите тужиоца и одбране, изјавио је да је као полицајац упознао оптужене, те да је некима од њих изрицао мандатне казне. Рекао је да му је 30. априла 2014. речено да се прати кретање једног од оптужених због сумње да се бави трговином дроге.

Владимир Вуковић, упослен у ЦЈБ-у Требиње, настањен у Билећи, који осам година ради у полицији, није знао одговорити на упит тужиоца да појасни градацију особа по безбједносном нивоу. Потом га је Чавка подсјетио да је у изјави полицији рекао да су Перућица и Неђељко Куљић били безбједносно интересантни, односно да су “трећи ниво безбједносно интересантних лица”.

Он је потврдио да познаје Вука Вујовића, званог Вуле, те додао да су он и Перућица живјели у истом комшилуку. Такођер је потврдио да је мјесец прије хапшења Вуку Вујовићу продао голф 4, али га није одјавио са свог имена.

Оптужницом су, подсјећамо, обухваћени Билећани Светозар Перућица, звани Свето (1981), Неђељко Куљић, звани Милко (1981), Марко Говедарица, звани Тото (1988), Марко Дунђер, звани Жуја и Андол (1986), те Саша (1986), Миленко (1982) и Синиша Куљић, звани Роксон (1984), затим Бојан Пухало, звани Бели (1993), Милош Говедарица, звани Мићол (1987) и Вук Вујовић, звани Вуле (1983). Иста оптужница терети и Давора Милићевића, званог Шаки (1972), из Чапљине, Љубушаке Зорана Бандура (1963) и Јозу Рашића, званог Јоја (1976), те Срећка Трифковића (1985), настањеног на Палама. Они су ухапшени у склопу акције Шетач 2, која је почела у јуну 2014.

Перућица и Куљић терете се да су организовали и руководили групом која је формирана ради међународног шверца дроге.

Извор: Ослобођење/Радио Требиње