Базил Зуколо, посљедњи преживјели учесник пробоја заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, преминуо је у 99. години живота, саопштено је из Музеја жртава геноцида.
 
Зуколо је рођен у Новској 1922. године. Животни пут одвео га је у Пожегу гдје се запослио у бријачкој радњи свог најстаријег брата Стјепана.

Као италијански држављани и симпатизери народноослободилачког покрета, браћа Зуколо успјели су да избјегну позиве за мобилизацију у јединице хрватског домобранства.

Када је 1943. године средњи брат Томислав мобилисан у италијанску војску, Базил и Томислав одлучили су да се прикључе партизанском покрету.

Исте је године ухапшена група становника Пожеге међу којима је био Стјепан Зуколо. Убрзо је у селу Тренково ухапшен и Базил гдје је пошао по информације о породици своје дјевојке која је била из тога села.

Отпремљен је у Новску гдје је прикључен групи Пожежана која је ухапшена нешто раније. Везани жицом пребачени су у новембру 1944. године у усташки логор смрти у Јасеновцу.

Базил и Стјепан у логору су распоређени у радну групу VII – разни теренски послови. Између осталог, ова група је у задњим данима логора имала задатак да нафту која је у логор стигла у два теретна вагона преточи у мање бачве. Иста радна група радила је на откопавању масовних гробница, а нафта је коришћена за спаљивање лешева убијених заточеника, саопштава Музеј жртава геноцида.

Дана 21. априла 1945. године, вече уочи пробоја из логора у Јасеновцу, Базил Зуколо био је затворен на спрату зграде кројачке и обућарске радионице. Заједно с другим затвореницима сљедећег дана кренуо је у пробој из логора.

У пробоју је изгубио брата Стјепана који је убијен код села Кошутарица. У метежу насталом приликом пробоја браћа су се раздвојила, а Базил је кренуо на другу страну. Прешао је ријеку Струг заједно с Марком Поповићем и са још једним логорашем. Њих тројица су се скривали три дана, све док нису сазнали да се у селу Врбовљани налазе партизани.

Приликом бијега из логора имао је 48 килограма тежине.

Након завршетка Другог свјетског рата вратио се у Пожегу гдје је заједно са супругом Емилијом отворио фризерски салон за жене и мушкарце, наводи се у саопштењу Музеја жртава геноцида.