И по вијестима у црним хроникама је видљиво да се у посљедње вријеме све чешће дешавају убиства и самоубиства, а томе свједоче и подаци Републичког завода за статистику РС, према којима је у Републици Српској лани у односу на претходну годину дошло до пораста броја насилних смрти, и било их је укупно 405.

Од тог броја, како стоји у извјештају овог завода, било је 15 случајева убистава, самоубистава 164, а несрећних случајева 226 (саобраћајне незгоде и слично).

У извјештају, између осталог, стоји и да у укупном броју насилних смрти мушкарци учествују са 76,8 одсто, а око 83,5 одсто самоубистава се десило код лица старости преко 45 година.

Према извјештају Министарства унутрашњих послова РС, у првих шест мјесеци лани је у РС смртно страдало 247 лица, што је за 9,2 одсто више у односу на упоредни период.

"Од тог броја извршено је осам убистава и 100 самоубистава, а према тим подацима - од осам убистава у пет случајева су извршиоци били непознати у вријеме извршења", стоји у извјештају.

Психолог Александар Милић сматра да када је у питању убиство или самоубиство, код особа које то изврше прво долази до поремећаја личности, а онда до поремећаја понашања и реаговања.

"Kако би се број насилних смрти смањио потребно је да добро функционишу институције система - од Министарства породице, омладине и спорта РС, Министарства здравља и социјалне заштите РС, Министарства просвјете и културе, али и остали", појаснио је Милић.

Истакао је да је у свему нужно знање из области васпитања дјеце о етичности и моралности и, наравно, наглашава он, потребан је интензиван рад.

"Посљедице било којег пропуста недовољног знања, површност и недостатак цјелокупног превенирања поремећаја одрастања оставља простор да се створе лоше навике код свих узраста, нарочито код дјеце и малољетника, што се касније у потпуности рефлектује лоше на понашање када одрасту", нагласио је Милић.

Kако каже Милић за "Независне", оно што прије свега и приоритетно можемо предузети како би се смањио број насилних смрти јесте улагање у васпитање дјеце.

"У пракси видим да људи који долазе без свега тога увијек буду лабилни и тешки, и када уђу у старије године увелико се учвршћује њихов поремећени стил живљења, али уједно и поремећени облици опажања, доживљавања и реаговања и управо због тога више од 80 одсто самоубистава људи изврше у старости преко 45 година", каже Милић.

Према његовим ријечима, повећава се број људи са поремећајем и број аутодеструктивних или деструктивних реаговања, понашања и зато су све учесталији суициди и њихови покушаји, али је повећан и број убистава.

Он каже да не очекује да ћемо много учинити да би се створили здрави појединци који ће чинити здраву заједницу.

"У питању је деструкција. За оне који почине убиство или самоубиство не можемо увијек рећи да су само неурачунљиви, јер су то људи који високо планирају одређене поступке и то није само неурачунљивост, него и психопатска поремећеност", сматра Милић.

Насилне смрти у 2018. години
15 случајева убиства
164 самоубиства
226 несрећних случајева