Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно са другим лицима, свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.

Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.

На рочишту одржаном 18. априла, свједок Тужилаштва БиХ Јован Дамјановић рекао је да је у Подлуговима, гдје је живио, сазнао за убиство становника Чемерна, међу којима му били његова мајка Стака и брат Здравко.

Током свједочења у Суду БиХ, Дамјановић је рекао да је са братом Јанком одмах отишао да види шта се десило, те да је на улазу у село из правца Округлице, код куће Драгана Дамјановића видио тијела осам убијених, међу којима је био његов брат.

"Видио сам да је Здравко имао изваљену лобању и крваве очи. Мајка, која је пронађена километар и по одатле, имала је прострелне ране на леђима. Војска је преносила тијела према гробљу. Све куће, осим куће Драгана Дамјановића, биле су запаљене. Ја сам био веома узнемирен, па су ме склонили да то не гледам", рекао је Јован Дамјановић.

Он је навео да је касније од Петра Рашевића и Драгана Дамјановића чуо да је брат Здравко упао у засједу када је ушао у Драганову кућу, у којој су га са Драгановом сестром и "неким командиром" опколили муслимански војници.

Дамјановић је рекао да му је Вејсил Махмутовић испричао да је његова мајка Стана из ловачке пушке убила два муслиманска војника док је штитила његову стрину Спасу и њене кћерке Јадранку и Ранку, те да је убијена приликом покушаја бјекства.